Cirkuski dani Voje Brka

Kragujevac – Pljunuti Salvador Dali, pomisli svako ko baci pogled na Vojine brkove, onako ufitiljene nagore. Po njima su ga i prozvali Voja Brk. Voji Radivojeviću je skoro devedeseta, živi u Kniću, gaji koze, pravi med i ponosno kaže: „Samo da vidite kakav mi je ječam”. I sve polako, ali samo dok mu ne pomenute cirkus „Adrija”. Tad poskoči kao akrobata na trapezu.

– Ih, kakva su to vremena bila. Cirkus „Adrija”, velika državna firma sa stotinak stalno zaposlenih, o kojoj se staralo Ministarstvo prosvete. Akrobate, žongleri, dreseri zveri, ljudi zmije... Nema mesta u onoj Jugoslaviji gde nismo bili. Kad krenemo vozom, čitav transport. Bila je to velika zabava za narod – priseća se Voja Brk.

Kada nije bio na turneji, državni cirkus „Adrija” je bio „ulogorovan” kod Karađorđevog parka u Beogradu.

– Posle rata, od mene su u Kniću tražili da budem aktivista, da vrbujem ljude za radne akcije. Ja nisam hteo, i 1949. odem u Beograd i zaposlim se u cirkusu kod mog zemljaka Pere Vasiljevića, koji je tada bio upravnik „Adrije”. Tad si mogao odmah da se zaposliš, samo ako si hteo da radiš – priča nam Voja, dodajući da su svojim nastupima uveseljavali publiku od Skoplja do Ljubljane.

– Jednom, kad smo gostovali u Sarajevu, samo što smo postavili šator, pade sneg, a članovi partije, umesto da čiste, skupili se u kancelariji i sastanče. Ja upadnem, pa podviknem: „Vi tu mitingujete, a državna imovina propade”. Otac mi je bio solunac i nisam „mirisao” komuniste i to samoupravljanje – seća se Voja Brk.

Sve do odlaska iz cirkusa, početkom sedamdesetih, bio je tehnički šef „Adrije”. Osim glavne, sa više od 3.000 mesta, u sklopu cirkusa je bila i manja šatra sa oko 1.000 stolica. Ona je, kaže Voja, postavljana po manjim mestima, a u sklopu firme postojao je i luna park.

– Gostovali smo i u inostranstvu. Publike koliko voliš, reflektori blešte, a artistkinje, prave lepotice – živo se priseća Voja.

U poverenju, da ne čuje njegova četvrta žena, baka Vera, čiča Voja kaže da je na putovanjima bilo „raznih kombinacija”, ali da mu „ni jedna suknja nije zavrtela mozak”.

Voja Brk ima dvoje dece, sina i ćerku, dva unuka i praunuku. Žali za starim dobrim vremenima, za cirkusom koji je uništila televizija, jer, kako kaže, „televizija je veći cirkus od cirkusa”.