Vreme za čašu meda

Uzbuđeni stadion „Filip Šatrije” video je prekjuče samo jedan ostvareni san. Neko je morao da bude ovenčan šampionskom slavom, a neko da oseti svu okrutnost sportskog nadmetanja. Neko je morao da izgubi.

Ana Ivanović je u polufinalu Međunarodnog prvenstva Francuske u tenisu zasluženo savladala Jelenu Janković sa 6:4, 3:6, 6:4. Na šljaci u Parizu, najfinijoj crvenoj teniskoj čoji na svetu, našao se ogroman ulog. To ne samo što je bio finale jednog od četiri najuglednija turnira, nego i prvo mesto na svetskoj rang-listi, a još nekoliko pojedinosti je pojačavalo uzbuđenje u nestrpljivom iščekivanju konačnog ishoda. Bio je to i prvi međusobni duel naših teniskih diva na takmičenju za „gren-slem” i veliko nadanje Jankovićeve da će na šljaci najzad da prekine seriju od četiri pobede Ivanovićeve protiv nje.

Sedmi najmlađi broj 1

Šteta je, kad se prst sudbine već tako i veličanstveno i surovo poigrao, što to nije bio megdan za trofej. Naše najbolje teniserke su priuštile neposrednim gledaocima da im u ušima još odzvanja bat reketa od bespoštednog nadigravanja, a televizijskom auditorijumu da i dan posle raspravlja u čemu je jedna bila bolja i da li je druga mogla više.

Volja žreba je bila da se sastanu tamo i dokle su predviđeno stigle. Da rasplet njihovog okršaja bude s istorijskim značajem, nepredviđeno se založila Ruskinja Dinara Safina, protivnik u današnjem finalu (15 časova). Pošto je izbacila zemljakinju Mariju Šarapovu, koja prekosutra prepušta čelo liste, a onda u prvom polufinalnom meču i još jednu sunarodnicu Svetlanu Kuznjecovu, jedinu koja je takođe bila u igri za prvo mesto, pod uslovom da trijumfuje, susret Ivanovićeve i Jankovićeve je dobio novu draž. Neko je morao da postane 17. prvi ženski „reket” od kada je počelo kompjutersko obračunavanje poena za svetsku rang-listu (1975). Neko je morao u tom najuzvišenijem času, dok se aplauzi razležu u visine u čast pobednika, da napusti igralište pognute glave.

Od prekosutra Ivanovićeva s 20 godina i sedam meseci postaje i sedma najmlađa teniserka u vođstvu posle Švajcarkinje Martine Hingis (1997), naše, a potom američke igračice Monike Seleš (1991), Amerikanke Trejsi Ostin (1980), Nemice Štefi Graf (1987), Šarapove (2005) i Belgijanke Kim Klajsters (2003). Za Jankovićevu je se s tim neodbranjivim, gromovitim i neuhvatljivim forhendom, ispaljenim s druge strane mreže, došao čas da pogleda porazu u oči. Učinila je to hrabro i dostojanstveno. Ivanovićeva joj je pružala ruku, a ona joj je pala u zagrljaj, stavljajući tako celom svetu na znanje da je pobeda njene protivnice čista kao suza, da nipošto ne želi da je umanji, iako je bilo i izazivačkih važnih loptica, onih koje su išle u aut za centimetar.

U tom trenutku je trijumfalizma njene suparnice bila je svesna da joj u svlačionici, kad napusti poprište jednog od najžešćih okršaja na „Rolan Garosu” u poslednje vreme, predstoji suočavanje sa sobom, premotavanje filma u glavi i borba misli. Bujica osećanja je neminovno preplavila i pobednicu i poraženu Jankovićeva je na pres-konferenciju došla uplakana.

– Ubiću se, šta drugo – odgovorila je na pitanje šta sad. – Večeras ću se napiti.

Osmeh joj se, naravno, brzo razvukao na licu, iako je preko jezika morala da prevali bolnu istinu.

– Mnogo sam razočarana zbog poraza, jer sam želela prvo mesto i plasman u finale turnira za „gren-slem” prvi put, ali velika mi je satisfakcija što je ovo još jedan uspeh našeg tenisa. Bilo bi, međutim, bolje da smo se srele u finalu i da su onda uspešnijoj pripali i titula i broj 1 – kazala je Jankovićeva koja je kratkih rukava ostala u polufinalu i na Međunarodnom prvenstvu SAD pretprošle godine, na „Rolan Garosu” lane i na Međunarodnom prvenstvu Australije ove sezone, a teniserke koje su je pobeđivale potom su i osvajale trofej (Belgijanka Žistin Enen dva puta i onda Šarapova).

Ivanovićeva i na korak od najvrednije pobede u karijeri ne treba da zaboravi koliko je i njena protivnica doprinela da se na krov sveta popne posle kakvog meča. Njihov najvažniji okršaj se neće pamtiti samo po istorijskoj težini nego i po borbi dve lavice koje su bile ranjene u pojedinim momentima, a onda su se preobraćale u razgoropađene hijene. Ivanovićevoj je dva puta pošlo za rukom da preporodi igru i nametne svoj ubitačan ritam koji joj je zaštitni znak. Jankovićeva je počela bolje, a u nastavku se uzdigla jednom, prebrodivši tešku krizu.

Jankovićeva ponovo na prekretnici

To i dalje ostaje njena velika boljka. Da li zbog krhkosti, koju često stavlja u prvi plan, da li zato što nema više odakle da crpi snagu u finišu ili zbog nečeg trećeg, Jankovićeva u važnim mečevima ne uspeva da privede posao kraju kada se čini da je bliža pobedi. Ivanovićeva kao da je osetila u prekjučerašnjem meču da njen poslednji trzaj neće da ostane uzaludan.

Može još mnogo zaključaka da se izvede o igri jedne i druge, ali dva su upadljiva. Jankovićeva je tehnički kompletnija teniserka od Ivanovićeve, ali je Ivanovićeva snažnija i robusnija od nje što joj izuzetno pomaže kada poteže svoja najubojitija oružja servis i forhend i ne pada joj na pamet da ih zadene dok ne ostvari svoju veliku pažljivo isklesanu ambicioznost koja je očigledno dominantna crta njene ličnosti još od mlađih dana.(/slika2)

Nije odstupala ni pedalj od nje i kada je ispijala čaše žuči i zbog toga je možda i bilo suđeno da se pre domogne vrha nego naša druga teniska diva. Sad kad najviše gorči u ustima Jankovićeve, dolazi prekretnica u njenoj karijeri. S vododelnice pre dve godine, kada je posle deset uzastopnih poraza pomišljala i da ostavi tenis, ustremila se ka vrhu. Sada joj ponovo predstoji suočavanje sa sobom i korak na vrh, koji podjednako zaslužuje koliko i Ivanovićeva, kako ne bi doživela Sizifovu sudbinu.

Što se tiče Ivanovićeve, danas je još jedan njen veliki dan. Prošle godine je u finalu na „Filipu Šatrijeu” podlegla velikom uzbuđenju pa je bila lak plen za iskusnu Enenovu (6:1, 6:2), koja se tako domogla Kupa „Suzan Lenglan” treći put uzastopno, a četvrti ukuono.

Drugi put je u velikom finalu bila ove godine u Melburnu. Svesna izgledne prilike protiv Šarapove, završila je uplakana zbog poraza sa 7:5, 6:3. Vreme je za čašu meda.

Ruskinja se uzda u prvi servis

Danas joj je prvi veliki finale u koji ulazi kao favorit, što govori i rang-lista (Safina će se prekosutra pomaći s 14. mesta na deveto i tako ponoviti plasman karijere, od pre godinu dana), ali su igre Ruskinje u poslednje vreme, a naročito na „Rolan Garosu” najava za meč koji će po izuzetnosti biti ravan polufinalnom duelu naših teniserki. Safina ima drskost svog brata Marata, nekada „prvog” reketa sveta, koju je ispoljila i nedavno na velikom turniru na šljaci u Berlinu gde je nasledila trofej od Ivanovićeve. To je i najvrednija pobeda u karijeri 22-godišnje Ruskinje.

– Usredsrediću se na svoju, a ne na igru protivnice. Ko prvi uspostavi inicijativu, ima veće šanse za pobedu. Ivanovićeva ne voli da se brani i zato s njom treba biti agresivan. Niko ne voli da trči tamo-ovamo po osnovnoj liniji, ne samo ona – ocenjuje Safina uoči finala koja je na televiziji gledala deo meča Ivanović – Janković. – Kadgod joj je Jankovićeva dala šansu, ona ju je koristila. Izuzetno je opasna kad napada pa ću pokušati da je u startu sprečim servisom. Mnogo toga se promenilo od naših prethodnih duela još pretprošle godine. Popravila je kretanje. Nije slučajno prva na svetu jer to ne pada s neba. Naporno se usavršavala. Ima odličan tim koji joj pomaže. Očekujem uzbudljiv meč.

Ivanovićeva vodi s 2:1 u pobedama. Ako bude uspešna danas, postaće 20. različita pobednica „Rolan Garosa” u eri profesionalizma (od 1968).

--------------------------------------------------- 

Sve teniske kraljice

Kolone znače: (1) ime i prezime, (2) zemlja, (3) datum dolaska na prvo mesto, (4) na prvom mestu prvi put, (5) ukupno

Kompjutersko obračunavanje bodova za svetsku rang-listu pokrenuto je 1975, ali je u jednom slučaju i računar pogrešio. Nepravda je ispravljena posle 31 godine. Australijanki Ivon Gulagong je u decembru priznato da je svrgnula s trona prvu tenisku kraljicu Amerikanku Kris Evert od 26. aprila do 9. maja 1976. I dok nije bilo kompjuterskog računanja, pojedini autoriteti su je smatrali najboljom na svetu, a drugi su smatrali da je neprikosnovena njena savremenica i veliki rival Amerikanka Bili Džin King. Najčešće je na vrhu bila Nemica Štefi Graf (377 nedelja), koja je najduže bila i neprekidno (186).

---------------------------------------------------

Prvo mesto kao neostvareni san

DRUGO MESTO

TREĆE MESTO