Ceh ćemo plaćati još dve decenije

Međunarodni monetarni fond, koji je pedantni evidentičar naših finansija, upozorio nas je u poslednjem izveštaju da smo dužnici Libije. Reč je o 44,66 miliona dolara koji potiču još iz 1981. godine. Ovo nije prvi put da nas MMF na to upozorava i u Narodnoj banci Srbije (NBS) napominju da, štaviše, to redovno čine u svakom izveštaju.

Zašto nas MMF na to upozorava? Ipak je reč o malom dugu. Neki bi rekli da jednostavno popunjavaju izveštaj, jer na spisku stvari koje nam zameraju nije ostalo mnogo toga. Po pitanju duga, pre svega onog javnog što podrazumeva zaduženja države za koje ona, razumljivo, i garantuje, puno je učinjeno i on je smanjen, ne toliko u milijardama evra koliko prema udelu u bruto društvenom proizvodu (BDP).

Bilo kako bilo, tek ova međunarodna finansijska institucija nas je podsetila da nemamo samo obavezu da plaćamo dugove napravljena u novija vremena, poslednjih vlada, već i iz vremena kada je država bila veća i imala drugo ime. Srbija, inače, bez problema otplaćuje dugove, pa i one iz doba SFRJ.

Dug Srbije, po osnovu zaduženja u periodu bivše SFRJ, s poslednjim danom 2019. godine iznosi 1,9 milijardi evra. Ukoliko uzmemo u obzir da je prvobitno dug Srbije iznosio pet milijardi evra jasno je da je otplaćen znatan deo, a da je oko tri milijarde ostalo da se plati zaključno s 2041. godinom.

Konkretno u 2020. godini, po osnovu glavnice i kamate, za otplatu dospeva ukupno 241,64 miliona evra starih kredita SFRJ.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da sve dugove Srbija redovno otplaćuje, zahvaljujući tome što je visoko likvidna. Otplata dugova ne opterećuje spoljnu likvidnost zemlje, jer se na servis duga troši svega jedna petina izvoznih prihoda. Dodaje da je u slučaju Libije reč o zanemarljivom iznosu, koji se meri desetinama miliona dolara.

Prema podacima NBS, deo duga nastalog u periodu bivše SFRJ, koji je pripao Republici Srbiji po reprogramiranim obavezama, ukupno je iznosio 5,080 milijardi evra. Dug prema Svetskoj banci iznosio je 1,815 milijardi evra. Pariskom klubu poverilaca ostalo je da se plati 1,69 milijardi evra što je bio stari dug prema stranim vladama i njihovim agencijama i to posle otpisa.

Dug prema Londonskom klubu poverilaca iznosio je 959 miliona evra, a reč je o starom dugu prema stranim komercijalnim bankama nastalom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. I ovde je reč o sumi posle otpisanog dela duga.

Dug Evropskoj uniji iznosio je 223,8 miliona evra, i to za dobijeni novi kredit za vraćanje starog duga prema Evropskoj investicionoj banci. Dug Eurofimi bio je pet miliona evra,

Banci za razvoj Saveta Evrope dugovalo se prvobitno 32,17 miliona evra, a reč je o reprogramiranim starim dugovanjima nastalim od 1987. do 1990. godine. Stari klirinški dug Češkoj i Slovačkoj iznosio je 18 miliona evra, a dug Kuvajtu 335,22 miliona evra.

Srbija je, po osnovu duga iz perioda bivše SFRJ, do sada u celosti otplatila dug prema Londonskom klubu poverilaca, EU, Eurofimi, Češkoj Republici i Banci za razvoj Saveta Evrope.

U Narodnoj banci kažu da preostaje dug Pariskom klubu poverilaca do 2041. godine, Kuvajtu do 2034. godine, Svetskoj banci do 2031. godine. Preostali deo starog klirinškog duga u celosti će biti otplaćen Slovačkoj u 2020. godini.

Dakle, jedino još nije regulisan dug prema Libiji.

Kao što se vidi iz podataka, najveći iznosi duga bili su prema Pariskom klubu poverilaca, Londonskom klubu poverilaca i Svetskoj banci, nastali u godinama koje su prethodile prvom reprogramu dugova iz 1983. godine. Sredstva kredita korišćena su za infrastrukturne projekte, izgradnju industrijskih kapaciteta, poljoprivredu, elektroprivredu, vodoprivredu, šumarstvo, saobraćaj.

S vremena na vreme u javnosti se postavi i pitanje kosovskog duga Srbije. U NBS kažu da od ukupnog duga od pet milijardi evra, deo duga pokrajine Kosova i Metohija iznosio je 936 miliona evra. Ostalo je da se plati još 181,89 miliona evra. Ovaj dug država redovno servisira preko Narodne banke.

Interesantno je da Srbiji niko ništa ne duguje, odnosno da ona nema potraživanja po osnovu zajmova odobrenih u periodu bivše SFRJ, prema podacima kojima raspolaže Narodna banka.

NBS: Libija otkazala pregovore

Tema nasleđenih dugova, pa i ovog s Libijom, u kontekstu saradnje Republike Srbije s MMF-om, predmet je redovnog razmatranja i ova preporuka bila je navedena i u prethodnim izveštajima, kažu u NBS. Dug Republike Srbije prema Libiji predmet je bilateralnih pregovora na međudržavnom nivou. Reč je o delu duga bivše SFRJ po Sporazumu o zajmu iz 1981. koji pripada Republici Srbiji. U pogledu rešavanja ovog pitanja, Srbija ima proaktivan pristup i više puta je izrazila spremnost da pregovara s libijskom stranom.

Tako je u cilju pokretanja pregovora na međudržavnom nivou, definisanja finansijskih uslova i modaliteta za regulisanje duga, kao i zaključenja bilateralnog sporazuma koji bi predstavljao pravni osnov za regulisanje duga Republike Srbije prema Libiji, Srbija u više navrata upućivala poziv za pregovore, a istovremeno i prihvatala svaki predlog libijske strane za utvrđivanje termina razgovora. Poslednji preliminarno usaglašeni termin bio je 21. i 22. januar ove godine, ali nas je libijska strana prošle nedelje obavestila da njihovi predstavnici nisu u mogućnosti da doputuju u Beograd.

Sastanak s delegacijom trebalo je da se održi i 10. septembra 2019, ali ga je libijska strana i tada otkazala. MMF prepoznaje kompleksnost ovog pitanja, imajući u vidu komplikovanu političku situaciju u kojoj predstavnici libijske strane po sopstvenom priznanju nisu u prilici da pristupe konačnom dogovoru, kao i napore srpske strane da se utvrdi pravi nivo obaveza i postigne dogovor, kažu u centralnoj banci