Crkve protiv Trampa, Putina i Orbana

Perjanice „neliberalne demokratije” Donald Tramp, Vladimir Putin i Viktor Orban navikli su na to da im liberali osporavaju demokratičnost i verovatno se na takve prigovore ova trojica lidera uopšte ne trzaju. Knedla će im u grlu pre zastati od toga što su i iz crkava koje prisvajaju kao svoju prirodnu bazu počeli da se javljaju oni koji poručuju kako lideri SAD, Rusije i Mađarske, uprkos tome što za svoj uspeh imaju zahvaliti tome što su mnoge uverili da su oni branitelji vere, nisu ni istinski hrišćani.

Poslednji koji se našao izloženim takvom napadu bio je šef Bele kuće. „Kriščijaniti tudej”, ugledni evangelistički list, na poslednjem vrhuncu procesa potencijalnog opoziva Trampa s mesta predsednika objavio je uvodnik u kojem je zbog njegove „ogromne nemoralnosti” podržao ta nastojanja. Neki evangelisti su, izgleda, s olakšanjem dočekali to što je važan glas među njima najzad osporio Trampu moralne vrednosti hrišćanina ili čoveka od bilo kakve etike uopšte. Drugi su, poput „Kriščan posta”, potrčali da potvrde svoju vernost predsedniku, nakon čega je i jedan urednik tog časopisa podneo ostavku.

Sudeći po njihovim izjavama, u nedoumicama evangelista – ali, izgleda i drugih vernika koji su podržali autoritarne vođe – ključno pitanje je da li su trgovali s većim đavolom nego što su isprva shvatili i koliko im se to isplatilo. Tramp se, tako, pokazao korisnim u „ratu kultura” između konzervativaca i liberala: pravo na abortus i LGBT zajednica pretrpeli su njegove udare, zbog čega su mnogi vernici i glasali za njega. Među tim biračima, ipak, ima onih koji nisu sigurni da je ono što su time dobili važnije i više hrišćanski nego što bi to bila zaštita siromašnih, očuvanje poretka u kojem se kritika vlasti smatra legitimnom, prestanak raspirivanja rasne i verske mržnje – sve suprotno Trampovim potezima.

U Rusiji, dilema je da li pravoslavno tihovanje podrazumeva i pokorno ćutanje na zloupotrebe vlasti. Odgovor 200 sveštenika je bio to što su u septembru potpisali peticiju protiv sudskog progona antirežimskih demonstranata. Nikad ranije, ocenili su sagovornici portala „Politiko”, nije se dogodilo da rusko pravoslavno sveštenstvo tako postupi bez odobrenja vrha crkve. U oči je upalo i jedno još dramatičnije i temeljnije preobraćenje – ono koje je snašlo Dmitrija Čorionova, nekada predvodnika grupe koja je napadala liberalne aktiviste i vandalizovala „bogohulne” umetničke izložbe, nazivajući sebe zaštitnicima pravoslavlja i gajeći bliske veze s istaknutim crkvenim ličnostima. Danas je Čorionov dečko aktivistkinje „Pusi rajota” i govori kako Kremlj koristi veru da bi podstakao mržnju i prema stranim neprijateljima, poput Ukrajinaca, i prema svojim kritičarima iz Rusije.

Jednog saveznika izgubio je i Viktor Orban, i to u liku Gabora Ivanjija, prvog čoveka ogranka metodista po imenu Mađarsko evangelističko bratstvo. Ivanji je bio ugledan borac za ljudska prava u vreme komunizma, krstio je dvoje dece mađarskog premijera i bio sveštenik pred kojim su Orban i njegova žena obnovili bračne zavete devedesetih godina prošlog veka. Zajedno s ostalim pastorima Ivanji je objavio proglas u kojem osuđuje, kako su ocenili, mržnjom ispunjenu Orbanovu politiku, koja razjeda društveno tkivo. U razgovoru za „Gardijan”, Ivanji dodaje tim zamerkama razne pojedinosti: od pretvaranja beskućništva u delo kažnjivo po kriminalnom zakoniku, preko Orbanovog žala za Mađarskom iz vremena pre 1918. godine, s teritorijama koje su kasnije pripale Srbiji i drugim susedima, do gušenja slobode govora.

Na vrhuncu migrantske krize, pre pet godina, pojedine visoke ličnosti iz evangelističke i katoličke crkve u Mađarskoj zamerale su Orbanu nedostatak saosećanja prema izbeglicama. U međuvremenu su crkveni protesti zbog toga i ostalih aspekata Orbanove politike prilično zamukli, da li zbog državnih subvencija, sve veće centralizacije političke i ekonomske moći u rukama premijera i njegovih prijatelja ili, naprosto, zato što većina verskih velikodostojnika ipak drži da je Orban i dalje korisniji nego štetniji. Tako, vođe mađarskih katolika, evangelista –luterana i reformista odbile su da se pridruže Ivanjijevom proglasu, ali nisu propustile da u novembru blagosiljaju „Arenu Puškaš” u Budimpešti, novi, kolosalni stadion izgrađen za mandata premijera ludog za fudbalom. Ovih dana, kako za „Gardijan” primećuje jedna mlada katolička vernica Kristina Rakoči, fudbal je ionako jedina istinska religija u Mađarskoj.