Tehnološka pometnja

Nekada su se noviteti u dizajnu pravili da bismo ih pominjali vekovima, zatim decenijama pa godinama, a sada se prave da bi bili atrakcija od danas do sutra. Ako smo danas pali u nesvest zbog neviđene inovacije u procesu pravljenja jedne fotelje, već sutra će sećanja početi da nam blede da bismo prekosutra prisustvovali nečem još novijem.

Kuda ide tehnologija? Ide napred i ne osvrće se. Ko je zapamtio − zapamtio. Ko je zapisao − zapisao je. Ako niko nije, znači da sve i nije vredelo truda.

Postoje stvari koje ostaju da traju, jer su zadovoljile brojne i nepromenljive kriterijume dobrog dizajna, kao što su estetika oblika, upotrebljivost, racionalnost, kvalitet, način proizvodnje, cena.

A postoje stvari u kojima uživa samo − dizajner. Čovek je jednostavno umetnik i istraživač, on otkriva nove mogućnosti materijala u službi zadovoljavanja čovekovih potreba. I to treba pozdraviti čak i kada je predmet ostao na nivou prototipa.

Fotelja „pane” je kreativna inovacija japanskog dizajnera Tokujina Jošioke, koji je jedan polucilindričan blok vlakana od providnih poliesterskih elastomera oblikovao u kompaktni valjak, zatim je taj isti valjak ugurao u papirni kalup, pa ga ispekao u peći za sušenje na 104 stepeni Celzijusa. Vlakna su zapamtila oblik kalupa i eto nama fotelje!

Za dizajnera Jošioku, dizajnirati nešto divno je poput rađanja deteta! Radost, uzbuđenje, neizvesnost, strepnja da li će sve izaći na dobro... Njegova je želja da ostvari nešto teško ostvarivo, a to je da realizuje predmet koji će po svemu biti jedinstven i ni po čemu neće ličiti ni na jedan drugi do sada napravljen.

„Mislim da je to moguće, jer kao što ne postoje dva istovetna ljudska bića, tako mogu da postoje i stvari koje će u svojoj vrsti biti jedinstvene”, kaže autor.

 Tokuđin Jošioka

Japanski dizajner, rođen je 1967. godine u prefekturi Saga u Japanu. Diplomirao je u Školi za dizajn „Kuwasawa” u Tokiju. Jedno vreme radio je u dizajnerskom Studiju čuvenog japanskog dizajnera Šire Kuramate, koji je ušao u sve anale dobrog dizajna 20. veka. Tu je stekao znanja ne samo iz oblasti tehnologije dizajna već i ona iz domena estetike, ideologije i filozofije struke. Godine 1992. počinje samostalnu praksu u kojoj spaja pragmatičnost i inovacije, poslovnost i eksperimentisanje. Izlagao je u Tokiju, ali i u Evropi, najviše u Milanu, uvek otvorenom za sve avanturiste iz oblasti dizajniranja predmeta i prostora u savremenom svetu koji se permanentno menja. Dobitnik je brojnih japanskih i evropskih nagrada za dizajn. Među njegove najefikasnije naručioce izdvaja Audi, Driade, Moroso, Nisan, Pežo, Tojota, Vitra i druge.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs