Informatika od prvog, a programiranje od trećeg razreda

„Informatika postaje obavezan predmet od prvog razreda, a programiranje od trećeg osnovne. U škole se vraćaju bazični sportovi, među kojima je i plivanje, jer se bazeni u manjim mestima ubuduće grade isključivo u školskom ambijentu. Specijalizovana odeljenja za sportiste, osim u prestoničkoj Sportskoj gimnaziji, postojaće u još pet gradova širom Srbije. Akreditaciju za međunarodnu maturu imaju tri srpske gimnazije...”, prvi put obelodanjuje Mladen Šarčević, ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja u intervjuu za naš list.

Takođe, prvi put javno upoređuje metodologiju i pristup u izradi Strategije razvoja obrazovanja do 2020. i buduće strategije do 2030. godine, kao i težinu autorskih honorara. Ministar naglašava da ne zamera što je sadašnja strategija „pisana po principu to je moje autorsko delo” i tvrdi da su za to domaći eksperti uzeli velike pare.

A koliko su uzeli ovi sadašnji stratezi?

Džabe rade. Nema kod mene para. Tražili smo stručnjake koji će da se late posla da pomognu državi volonterski. Od svih koje smo tipovali da znaju, da vrede, niko nije odbio saradnju. Lično, nisam zvao nikoga iz tima prof. dr Ivana Ivića, jednog od glavnih koordinatora Strategije do 2020. godine, jer se koncepcijski strašno razlikujemo. Sad nemamo glavne koordinatore, samo tehničke. Umesto jednog velikog gurua imamo timski rad. Metodologija i pristup potpuno su drugačiji. Tim sam redefinisao sto puta, ali smo uvek imali perfektne odnose sa SANU, Maticom srpskom, rektoratima svih univerziteta, prosvetnim zavodima, studentima, školama, svima koji čine sistem. Ekspertsku pomoć pružaju nam Centar za obrazovne politike, Unicef i projekat Evropske komisije. Reč o stotinama ljudi. Radimo novo, ne prepisujemo staro.

Kako odgovarate na tvrdnju da strategija ne samo da nije ispunjena nego ste radili i suprotno od onoga što predviđa?

Ta strategija nije razmišljala od čega će da živi Srbija i za koga školuje decu. Ima u njoj mnogo dobrih stvari, ali joj nedostaju nove agende. Ona je okvir. Život nameće brža rešenja. Predškolsko nije prepoznavala kao nivo od koga obrazovanje počinje. Nova strategija ide ka obaveznosti obuhvata dece od tri do pet godina. Nacionalni okvir kurikuluma nije postojao. Sad ga imamo. Pre strategije država je, kao jedini poslodavac, imala solidnu industriju koja je zatim rasturena a mreža škola je ostala. Sad su poslodavci u većoj meri privatni. Neko treba da školuje đake da ostanu ovde da rade, ne da idu van zemlje. Ceo svet se digitalizuje, ne možemo mimo sveta... U slučaju da ovaj tim nastavi da radi u nekom drugom mandatu, znaće to da realizuje. Ne znam da li će doći neko novi da sve ovo pocepa i kaže da ništa ne valja, kao što se desilo u Hrvatskoj 2016. godine. Mi nismo rekli da strategija koju smo zatekli ne valja. Realizovali smo njen veći deo i u mnogo čemu pomerili granice strateških ciljeva.

Uveli ste dualno obrazovanje umesto da je više gimnazijalaca...

Zašto ljudi skaču na to dualno? Ako ima u jednoj školi bravar po dualnom i bravar po klasičnom modelu, prvi vežba u kompaniji u kojoj se obavezuje da će da radi, u tome je razlika. U novoj strategiji težište će biti na celoživotnom učenju, koje je u staroj samo u tragovima. Najlošiji odnos gimnazijskog i stručnog školovanja sam video u Srbiji, 78 odsto u korist stručnog. Mi bismo da bude pola pola. Strategija kaže 40 odsto učenika u gimnazijama. Zatekao sam 22 odsto. Kojim alatima je trebalo da se unapredi kvalitet, izbegne lažni broj vukovaca, ocenjivanje dovede u sklad i uvede državna matura? Da bi se povećao broj brucoša gimnazija je najbolja škola. Predviđamo do 45 odsto gimnazijalaca za deset godina. Kako to da izvedemo? Je l’ neko pitao gimnazijalce da li im se sviđa prirodni, društveni, opšti tip... Daćemo im bolju ponudu.

Imamo gimnazijska odeljenja za talentovane za matematiku, filologiju, sport, fiziku, informatiku, biologiju i hemiju, dvojezična... Šta nedostaje do najavljenih 13 tipova gimnazija?

Ove godine uvodimo odeljenja za učenike nadarene za istoriju i geografiju. Imaćemo i specijalizovane smerove u gimnazijama za razne tipove umetnosti. Iz umetničkih gimnazija đaci će moći da nastave školovanje na fakultetima, recimo, dramskih, muzičke umetnosti, ali i političkih nauka. Idemo na razvoj kreativnih industrija od nivoa gimnazijskih odeljenja u kojima će se polagati opšta matura. U daljoj budućnosti možemo imati i ekonomske gimnazije. Srednje medicinske, poljoprivredne i tehničke škole dobro funkcionišu, nećemo ih dirati. Poslednja novost je da su prošle nedelje dve naše gimnazije dobile akreditaciju za međunarodnu maturu, „International Baccalaureate (IB) Diploma Programme”, za po jedno odeljenje. To su niška „Svetozar Marković” i Deseta beogradska gimnazija „Mihajlo Pupin”. Odranije to ima i novosadska „Jovan Jovanović Zmaj”. Međunarodna matura je najviši nivo gimnazijskog obrazovanja u svetu, reper kvaliteta i uspeha države. Tu kasnimo za Slovenijom 28 godina, čak i za Makedonijom 24 godine.

Za upis u specijalizovana odeljenja prijemni je obavezan i to nije problem za osmake?

Naravno. Imamo nameru da dođemo do kvote od pet odsto talentovanih. Sve se ovo radi zato što su do sada deca koja su talentovana bila zanemarena. Nivo njihovog obrazovanja treba da se podigne od plana i programa, do kvaliteta nastave i nastavnika, da bi na univerzitet dolazili s očekivanim kompetencijama. Ne možemo više da punimo gimnazije spuštajući upisni prag.

Da li ostaje da će maturantima ulaznica za fakultete biti isključivo državna matura jer bi ih prijemni dodatno opteretio?

Zato sam napravio radnu grupu u kojoj su od početka ljudi iz srednjeg i visokog obrazovanja i sva sporna pitanja smo rešavali zajedno. Bilo je skeptičnih profesora fakulteta, ali oni na prijemnom ne mogu da traže više od onoga što su deca učila u srednjoj školi. Zajedno s nastavnicima u srednjim školama pripremaće testove za maturu. Oni koji su bili najglasniji za prijemni, na primer, s Medicinskog i ETF-a, sad su timu pa neka traže biologiju, hemiju, fiziku, matematiku na najvišem nivou na državnoj maturi. Softver za pregledanje testova radi FON.

Prema spiskovima koji su vam dostavljeni, koliko će nastavnika dobiti rešenje za stalan posao u prvom krugu?

Prvo ćemo rešavati situacije s najdužim stažom na određeno, i u toj grupi za prvi krug javilo se oko 5.000 ljudi. Za njih će konkurs biti raspisan do kraja meseca. Nije reč o zapošljavanju novih kadrova nego onih koji čekaju, deset, petnaest i devetnaest godina. Menja im se status, s određenog na neodređeno radno vreme. Sve se radi pod velikom kontrolom u saradnji s reprezentativnim sindikatima, udruženjem direktora, radnim podgrupama u školskim upravama. Ima dosta filtera. Neće biti zapošljavanja ispod žita, već po propisima.

Je l’ se vidimo u ovom kabinetu i posle izbora?

Vidimo se, bože zdravlja, privatno, u „Ruđeru”. Ne volim da se guram. Ne femkam se. Nisam mlada. Ako neko prepozna da ovo što radim valja, tu sam. Ako ne, imam i drugog posla. Ali, dok god ovo radim, radim punim kapacitetom.