Saši Iliću uručena Ninova nagrada

Na svečanosti povodom obeležavanja osamdeset pet godina postojanja nedeljnika Nin, juče je u Jugoslovenskoj kinoteci Saši Iliću uručena prestižna Ninova nagrada kritike za najbolji roman 2019. godine „Pas i kontrabas”, u izdanju „Orfelina”, a uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću iz Krušika priznanje za ličnost godine.

Svoje obraćanje Saša Ilić započeo je citiranjem ideje Miloša Crnjanskog iz „Romana o Londonu” o svetu u kojem živimo kao o velikoj, čudnovatoj pozornici, na kojoj svako igra svoju ulogu. Povodom slične predstave o životu, Ilić je ukazao i na misli dubrovačkog renesansnog komediografa Marina Držića o teatru mundi, na kojem se smenjuju brojniji ljudi „nahvao” i oni koji jesu oni pravi ljudi, odnosno –„nazbilj”.

– I među piscima romana ima onih koji su nahvao i koji su nazbilj, što se može prepoznati i u dugoj istoriji Ninove nagrade koju danas primam. O tome sam mnogo puta pisao, čak sam napravio i jedan zadatak iz trigonometrije kako bih potvrdio šta se sve sa tom nagradom događalo tokom šest i po decenija, o odnosima pisaca nahvao, nazbilj, i sve to u odnosu na žiri Ninove nagrade koji je bio aktuelan u datom trenutku. I kao što kaže Držić, uvek je onih nahvao bilo više, ali je zato čitalačka publika znala ko su oni nazbilj – rekao je Saša Ilić dodajući da u istoriji Ninove nagrade postoje dva naizmenična talasa: slobode i neslobode književnosti u jednom društvu. Ilić je naveo dva autora „nazbilj” koji su unevši u ovo polje svoja dela, pa prema tome i svoje biografije, prouzrokovali kvantne skokove, čije sinusoide osećamo i danas u čitavom svetu, a ti autori su Danilo Kiš i Dubravka Ugrešić.

– Njihova dela su ovoj nagradi donela mnogo više nego što su oni od nje dobili – naglasio je Ilić.

Književna kritičarka Marija Nenezić pročitala je svoj autorski tekst u kojem je istakla da je roman „Pas i kontrabas” literarni odgovor na rat i nasilje, kao oblik delovanja, na zatvoren, represivni, institucionalni aparat i poigravanje idejom slobode i identiteta.

– Nasuprot tim zamkama opstaje pojedinac i opstaju pojedinci, junaci romana, koji imaju jasno, motivaciono dobro izvedeno područje delovanja u prozi. Ispričan u prvom licu jednine, roman „Pas i kontrabas” predstavlja polifonu strukturu, saglasje više glasova, preplitanje mnoštva tački gledišta, te je pripovedna perspektiva otvorena, dinamična, i uverljivo vodi čitaoca kroz uzbudljive lavirinte događaja i stanja. Početak potrage za izgubljenim, za glavnog junaka znači početak borbe – zapazila je Marija Nenezić.