Frenkijev svedok: Arkan je bio pod komandom JNA

U nastavku ponovljenog haškog procesa Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju, optuženim za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, bivši bezbednosni oficir JNA Mladen Karan izjavio je da je 1991. dobrovoljačka garda Željka Ražnatovića Arkana delovala u Istočnoj Slavoniji u sastavu i pod komandom JNA.

Po optužnici, Ražnatovićeva Srpska dobrovoljačka garda (SDG) počinila je više teških zločina nad Hrvatima i Muslimanima kao jedinica Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije.

Optužnica tereti bivšeg načelnika SDB Srbije, Stanišića (69), i prvog operativca te službe, Simatovića (69), za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportaciju hrvatskog i muslimanskog stanovništva, 1991-95.

Svedočeći u odbranu drugooptuženog Simatovića, penzionisani pukovnik Karan rekao je da je, s jeseni 1991, JNA upućivala na ratište kod Vukovara dobrovoljce iz Srbije, koji su prethodno bili registrovani u opštinskim vojnim odsecima i obučavani u centru u Bubanj Potoku kod Beograda.

Pukovnik Karan, koji je tada službovao u Upravi za bezbednost JNA u Beogradu, posvedočio je da je, i pre nego što je i sam poslat na vukovarsko ratište, znao da Ražnatovićeva garda deluje na tom području, u okviru lokalne Teritorijalne odbrane (TO), koja je bila potčinjena federalnoj armiji.

JNA u Vukovaru 1991. godine (Foto EPA/Maja Ilić)

Potvrdio je da je na čelu TO Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (SAO SBZS) tada bio Radovan Stojičić Badža, visoki oficir MUP Srbije. Simatovićev branilac Mihajlo Bakrač u dokaze je, potom, uveo odluku kojom je vlada SAO SBZS postavila Ražnatovića za „komandanta centra za obuku TO u Erdutu”.

„Tačno. Svi dobrovoljci bili su pod komandom JNA”, prokomentarisao je svedok.

Po Karanu, naoružavanje i slanje Arkanove garde u Hrvatsku omogućio je general JNA Tomislav Simović, nakon što je „volšebno” postao ministar odbrane Srbije.
Kako je svedok izjavio, Ražnatović je na vukovarskom ratištu posebno bliske odnose uspostavio sa komandantom Novosadskog korpusa JNA Mladenom Bratićem, a posle Bratićeve pogibije, i sa njegovim naslednikom generalom Andrijom Biorčevićem.

Simatovićeva odbrana taj blizak odnos ilustrovala je u sudnici snimkom na kojem general Biorčević, u Ražnatovićevom prisustvu, u jesen 1991. kaže da „najveća zasluga (za pad Vukovara) pripada Arkanovim dobrovoljcima”.

„Mi opkolimo selo...Ono što neće da se preda, on (Ražnatović) pobije i idemo dalje”, rekao je general Biorčević na snimku.

Franko Simatović Frenki na suđenju u Hagu (Foto EPA)

Svedok Karan potom je kazao da je „ovakva izjava sramna za jednog generala” i da su na nju morali reagovati „organi bezbednosti Novosadskog korpusa i vojno-istražni organi iz Beograda”.

„Ovo je sramota za JNA i moralo se reagovati”, naglasio je Karan.

Na pitanje branioca Bakrača da li je na tu izjavu mogao reagovati MUP Srbije, svedok je odgovorio odrečno zato što MUP „nije imao ovlašćenja nad vojskom”. Bezbednosni oficiri JNA u Generalštabu u Beogradu imali su, kako je rekao Karan, podeljeno mišljenje o bliskim odnosima između Ražnatovića i generala JNA.

„Jedni su mislili da je to dobro i da je Arkan patriota, a drugi, među kojima sam bio i ja, da imidž generala JNA narušava to što se ljube i slikaju sa osobom koja ima problematičnu prošlost”, kazao je Karan, koji sutra nastavlja da svedoči.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je proces u kojem međunarodni sud u Hagu utvrđuje da li su zvaničnici Srbije odgovorni za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH. Haški sud do sada nije osudio nijednog funkcionera Srbije za te zločine.

Po optužnici, zlodela za koja se teret Stanišić i Simatović počinjena su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, na čijem je čelu bio predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Tužioci tvrde da je cilj tog zločinačkog udruženja bilo nasilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikog dela teritorije Hrvatske i BiH radi ostvarivanja srpske dominacije, prenosi Beta.