​Vreme je za promene

Ivana Milenković, koju smo upoznali kao voditeljku „Kulturnog dnevnika” i naučnopopularne emisije „Studio znanja”, prošlog ponedeljka vodila je svoj prvi Jutarnji program i veoma je uzbuđena zbog novog angažmana. Raduje se i veruje da će se odlično snaći u novom formatu.

– Stekla sam već dovoljno iskustva u razgovorima s gostima u studiju, radeći i „Kulturni dnevnik” i „Studio znanja”. Jedina razlika i izazov  je što ću sada raditi trosatni živi program. Biće mi potrebna velika koncentracija. Imam veliku želju da to radim – s puno optimizma nam je ispričala, odmah nakon prve studijske probe.

 – „Kulturni dnevnik” mi je bio izuzetno drag, kao i kolege s kojima sam sarađivala tokom prethodnih pet godina. Obeležio je važan period u mojoj karijeri. Vodila sam prvi „Kulturni dnevnik”, po pozivu Borisa Miljkovića, kreativnog direktora RTS-a. Bila sam veoma počastvovana ovim ukazanim poverenjem. Vreme je za promene – sa puno uzbuđenja priča.

Sa diplomom arhitekte, novinarsku karijeru započela je sasvim slučajno 2011. godine na RTS-u, radeći prvo priloge za mnoge emisije, a zatim i kao urednik i voditelj u obrazovno-naučnom programu, prvo „Konteksta 21”, a zatim i „Studija znanja”.

I ona se slaže s našim mišljenjem da je zahvaljujući „Kulturnom dnevniku” postala prepoznatljiva širem auditorijumu. Uživa u kreiranju „Studija znanja”, koji vodi i uređuje s Vinkom Marinović i krovnim urednikom serijala Zoranom Živkovićem, i obećava da se neće odreći ove emisije i pored novog radnog zadatka.

– To je vrlo interesantna forma koju radim već četvrtu godinu. Tema uvek ima napretek. Nastojimo da sve te naučne, a ipak životne teme posmatramo iz drugog ugla. To su uglavnom životna pitanja na koja često nemamo odgovor ili pak dileme s kojima se svi susrećemo. Od naših sagovornika dobijamo uputstva, odgovore ili savete za takve životne situacije ili kako da donesemo pravu odluku, koje su to vrednosti kojima treba da težimo… Vrlo su mi zanimljivi malci genijalci, koji računaju neverovatno brzo, uz pomoć različitih tehnika – objašnjava naša sagovornica koja potvrđuje onu dobro poznatu tezu da joj posao novinara ne dozvoljava da ikada bude na odmoru, čak kada to i formalno jeste. Stalno razmišlja o temama, idejama.

– Verujem da sve u životu ispadne baš onako kako treba. Neke stvari dođu kada im je vreme, u pravom trenutku. Suočavamo se s određenim teškoćama i preprekama na tom putu, ali na kraju nekako se sve kockice poređaju. Osećam da sam tamo gde treba da budem – nadovezuje se.

Kaže da još nije došlo do prezasićenja poslom kojim se bavi, a to je i zato što se kroz teme koje obrađuje u emisiji uvek iznova vraća svojoj struci – arhitekturi. I to je ono što je pokreće. Uskoro ćemo gledati emisiju koja će se baviti temom mostova koji su delo i građevinske i arhitektonske struke, ali će se u emisiji pričati i o mostovima između ljudi, o mostovima prijateljstva, o mostovima koji su pokrenuli kapitalizam... U gostima će biti sociolozi, psiholozi, teoretičari medija…

– Profesija arhitekte podrazumeva da poznajete brojne oblasti kada projektujete objekte različitih namena. Isto tako i posao novinara je veoma sličan, zahteva poznavanje različitih tema. Zato ove dve profesije doživljavam kao veliki izazov. Zato sam ih i odabrala – priča nam.

Veoma je ponosna na emisiju „Studio znanja” koja sada već ima stalnu publiku i koja je uspela da čak i neke naučne, stručne teme približi svim gledaocima. A to vidi i po tome kada joj na benzinskoj pumpi dobace: „A, vi radite onu pametnu emisiju na televiziji!”. Najveći izazov je da nauku predstavi na jednostavan način i poruči gledalištu da nije bauk.

Ivana Milenković nam otkriva i da voli da majstoriše po kući, ali i da zaviri ispod haube automobila… Ne samo što je kreativna, već i vešto barata burgijom, kleštima, čekićem… I zajedno s majstorima, barabar, renovira stan. Takođe, voli da vreme provodi u prirodi, da ide u pozorište, na dobre svirke…, a u poslednje vreme otkrila je i kuvanje kao zanimljivi aspekt života, pogotovo dekorisanje obroka. Muzika je neizostavni deo njenog života, budući da je završila osnovnu i srednju muzičku školu i da i dan-danas rado, za svoju dušu, a često i u emisiji, voli da sedne za klavir i zasvira. I strani  jezici su joj oduvek dobro išli. Sa četiri godine mama ju je upisala na engleski jezik, sa šest na francuski. Španski je došao nešto kasnije, a zatim i italijanski koji joj je takođe bio veliki san.

– Imam teoriju da što više obaveza imamo, više stvari uspemo da obavimo. Kada se ulenjimo, ništa ne stižemo. Za sve se ima vremena, samo se treba dobro organizovati. Postoji i teorija da psihički umor ne postoji, samo fizički. Slažem se s teorijom da treba odabrati posao koji voliš pa nećeš morati ništa da radiš do kraja života – osmehuje se, s puno dobre energije.

Starija sestra je lektor na javnom servisu i velika joj je podrška, ali i najpouzdanija i najbrža ispomoć kada ima jezičku nedoumicu.

Smatra da u životu uvek treba poslušati sebe i svoj unutarnji osećaj.

– Neke stvari i neke prilike se neće ponoviti, i zato ih treba iskoristiti. Ceo život je borba i neprestano mora da se radi na sebi. Svi mi žurimo da stignemo nešto, misleći da će nam to doneti sreću, mir i blagostanje, a zapravo sreću treba da tražimo u radu, u doprinosu koji dajemo, pa čak i kada je teško i kada nailazimo na prepreke. Upornost se isplati. Od sagovornika sam naučila da često propuštamo život jureći za srećom koja je zapravo ovde, ispred nas… – poručuje za kraj.