Srbija spremna da pomogne Bugarskoj u gradnji „Turskog toka"

Amerika ne odustaje od namere da zaustavi gradnju „Turskog toka”. Zapad je uporno protiv druge linije ovog gasovoda, kojim ruski gas treba od Turske, preko Bugarske, Srbije i Mađarske, da dođe do Austrije.

Upravo je to potvrdio podsekretar u Stejt departmentu za politička pitanja David Hale u intervjuu za bugarski Nacionalni radio, istakavši da se SAD protivi trasi gasovoda „Turski tok” namenjenoj snabdevanju jugoistočne Evrope preko Bugarske.

– SAD to smatraju geostrateškim projektom Rusije. Moskva koristi svoje izvore energije kao političko sredstvo da bi izvršila uticaj i podelila Evropu. „Severni tok 2” i druga cev „Turskog toka” su problem, jer oni ne obezbeđuju Evropi energetsku diversifikaciju – kategoričan je Hale.

S druge strane, Srbija, koja je završila svoju deonicu od 403 kilometra, otvoreno nudi pomoć Bugarskoj kako bi se ova trasa što pre završila i gas potekao prema našoj zemlji. Ta pomoć, kako se saznaje, mogla bi biti u opremi koju je Srbija koristila za završetak svog dela gasovoda, budući da se teren preko kojeg treba da budu postavljene cevi u Bugarskoj ne razlikuje mnogo od srpskog, te bi ova mehanizacija bila od koristi.

Srećko Đukić, stručnjak za međunarodne gasne prilike, kaže da u Bugarskoj postoji izvođač radova i on odlučuje da li će nekoga dopunski angažovati ako mu je neophodno da završi posao u roku.

– Čini mi se da to više nije stvar vlade u Sofiji, nego onoga ko izvodi radove na gasovodu. Važnije od toga jeste da li će Bugarska odoleti pritiscima Evropske unije, NATO-a i Vašingtona. U stvari, od toga ima li bugarska vlada ovoga puta valjane argumente da pred saveznicima odbrani izgradnju gasovoda i kupovinu ruskog gasa povećavajući time zavisnost od Rusije – kaže naš sagovornik.

Đukić kaže da bi trebalo razjasniti na šta se odnose najavljene američke sankcije za „Turski tok” i pita da li je to samo pucanj iz prazne puške.

– To su samo neka pitanja koja opterećuju gasovod „Turski tok”, koji je prekopotreban ovom delu Evrope – ističe Đukić.

Mitar Kovač, stručnjak za energetsku bezbednost, objašnjava da je logično da Srbija razmatra da pomogne Bugarskoj u gradnji „Turskog toka” zbog kašnjenja koje se desilo kod komšija. Dodaje da su male ili skoro nikakve šanse da se zaustavi „Turski tok”, koji je u suštini novi „Balkanski tok”.

– Ukoliko Bugarska ne prihvati ponuđene usluge Srbije, onda je jasno da i dalje sa različitim nemuštim obrazloženjima opstruira i prolongira rokove za završetak gradnje „Turskog toka” na svojoj teritoriji. Ipak, očekuje se da je potrošila sve dosadašnje izgovore i da će postupiti odgovorno i na vreme završiti svoju deonicu, jer je to, u krajnjem u slučaju, u njenu korist. Činjenica je da Srbija ima iskustvo, menadžerske i tehnološke sposobnosti da se uključi u izgradnju gasovoda u Bugarskoj, kako bi se što pre završio prvi deo u toj zemlji od 308 kilometara. Tada bi Srbija mogla da se priključi na bugarski gasni sistem – kaže Kovač.

Prema potražnji i zakupljenim količinama gasa jasno se vidi, dodaje, da je gasovod „Turski tok” strateški opravdana i isplativa investicija i stvara ozbiljne šanse za ubrzan privredni razvoj Srbije i većine susednih država.

– Bugarska vlast mora biti svesna da Zapad ne može dugoročno da obezbeđuje potrebne količine plavog goriva po cenama koje nudi Rusija. Po reakcijama Bojko Borisova, i Bugarima je jasno da moraju hitno da prestanu s bilo kakvim izigravanjem preuzetih obaveza, uz „nerazumna obrazloženja i opravdanja” – kaže ovaj poznavalac gasnih prilika.

S druge strane, ističe, realno je očekivanje da će se nastaviti pritisci na Bugarsku od strane SAD i EU, preko NATO-a, s namerom da se ovaj posao odugovlači, jer su i oni svesni da je projekat daleko odmakao i da ga ništa više ne može zaustaviti, kao ni „Severni tok 2”.

Ukupna situacija neće se odraziti na našu zemlju, jer Rusija i do početka funkcionisanja „Turskog toka” u punom kapacitetu daje privilegovana rešenja za Srbiju, zaključuje Kovač.