Pregreva se planeta, s njom i Srbija

Zvuči poznato i logično.

– Dok mu je telesna temperatura 36,5 čovek se oseća uobičajeno, ali čim živa u toplomeru pokaže stepen više, on oseća tegobe. Tako je i s planetom – ovim rečima meteorolog Vladimir Đurđević, inače profesor na Institutu za meteorologiju pri Fizičkom fakultetu u Beogradu, opisuje koliki je udar za našu planetu jedan stepen, koliko je porasla prosečna temperatura u proteklih sto godina. Upravo je to razlog za sve blaže zime i sve češće toplotne talase. I ne samo to, posledice tog jednog stepena jesu jake oluje, šumski požari poput ovih australijskih, smanjena količina leda oko 40 odsto na Severnom polu...

– Iako ne izgleda mnogo, prosečna temperatura planete porasla je u izuzetno kratkom periodu. Zemlja je u procesu klimatskih promena, a krivac su fosilna goriva koja sve više i više koristimo. Recimo, tokom prošle godine, emitovana je rekordna koncentracija ugljen-dioksid u atmosferu. Ovaj gas se teško uklanja, za to nam je potrebno hiljadu godina. Ukoliko se nastavi s daljim porastom emisija ugljen-dioksida, možemo očekivati porast temperatura, duže i intenzivnije toplotne talase, ekstremne padavine, pa tako i poplave… – pojašnjava Đurđević i dodaje da je sada koncentracija ugljen-dioksida 45 odsto veća nego na početku industrijske revolucije.

Dalje zagrevanje planeta izazvalo bi katastrofalne posledice ne samo u pogledu životne sredine već bi cela društvena struktura postala nestabilna. Sasvim očekivan scenario bi bio, po rečima našeg sagovornika, suočavanje s klimatskim migrantima jer bi ljudi usled, recimo, nedostatka hrane ili zbog podizanja nivoa okeana morali da traže nove domove. Gde je rešenje?

– Sve zemlje su potpisale Pariski sporazum o klimi. U okviru tog sporazuma predviđeno je da sigurna granica bude dva stepena. Budući da smo topliji za otprilike jedan stepen, prema pomenutom sporazumu bilo bi dobro da taj porast temperature zaustavimo na dva stepena. Rešenje je da do 2050. godine prestanemo s korišćenjem fosilnih goriva i postepeno pređemo na obnovljive izvore energije – pojašnjava Đurđević.

Ekstremno niske temperature koje su prošle godine pogodile Ameriku pokrenule su pitanje, ne samo među običnim građanima već i među političarima, naročito među onima koji su bliski predsedniku Donaldu Trampu – Ako zemlja postaje toplija kako zima može biti tako hladna?

Jedna studija iz 2009. na koju je ukazao „Njujork tajms” kaže da je pedesetih godina prošlog veka u SAD zabeleženo jednako rekordno visokih kao i niskih temperatura. Ali do dvehiljaditih dvostruko više rekorda zabeleženo je u korist vrelih dana.

I podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda iz 2019. svedoče da se planeta pregreva, a s njom i Srbija. Naime, prošla godina bila je najtoplija na celoj teritoriji naše zemlje od 1951. godine, tačnije otkad postoje dovoljno kvalitetna merenja za čitavu Srbiju. Istovremeno, to je bila najtoplija godina i za Beograd. I to od početka merenja, odnosno od 1888.

– Prethodna najtoplija godina bila je 2018. Od 15 najtoplijih godina u Beogradu, čak 13 je zabeleženo od 2000 – dodaje naš sagovornik.

Za nama je i najtoplija jesen ikada dosad. A bujične poplave koje pamtimo s početka leta takođe su odraz zagrevanja planete. Kako objašnjava naš sagovornik, toplija atmosfera može poneti više vodene pare, pa samim tim i proizvesti veću količinu padavina za kraće vreme. Uostalom, svi ekstremi koji se dešavaju upravo su posledica globalnog zagrevanja.