Muke s Bregzitom tek ulaze u drugu fazu

Evropska unija će u ponoć prvi put u svojoj istoriji ostati bez jedne svoje članice, i to jedne od najvećih i najbogatijih zemalja. Posle troipogodišnjeg mukotrpnog brakorazvodnog procesa, Velika Britanija od sutra više nije članica EU.

Međutim, ovo je tek završetak prve faze bregzita. Sutra počinje druga faza. Do kraja 2020. godine u odnosima između EU i Britanije sve će ostati isto. Ali ako se London i Brisel u narednih 11 meseci ne dogovore o sporazumu o slobodnoj trgovini, trgovina između Velike Britanije i EU će se odvijati prema pravilima Svetske trgovinske organizacije. To bi onda mogao biti pravi „tvrdi bregzit”, kojeg se u Evropi mnogo pribojavaju.

Britanska zastava, koja se 47 godina vijorila u Briselu, biće svečano spuštena 1. februara i uvrštena u kolekciju Muzeja evropske istorije, koji se nalazi u neposrednoj blizini Evropskog parlamenta. Ujedinjeno Kraljevstvo će od EU, koja sada okuplja 27 članica, ubuduće biti tretirano kao „treća zemlja”. Nakon izlaska Britanije sa svojih 66 miliona stanovnika, EU će ubuduće imati 446 miliona stanovnika, a teritorija unije će se smanjiti za 5,5 odsto.

Bregzit je duboko podelio britansko društvo i, iako će mnogi večeras slaviti, biće dosta onih koji se teška srca rastaju s Evropom. Ali, ni Evropljanima ne pada lako rastanak od Ujedinjenog Kraljevstva. U Evropskom parlamentu, koji je u sredu podržao sporazum o izlasku Velike Britanije iz EU, bilo je i suza.

Uprkos pokušajima najvećih evroskeptika da se zvono Big Bena, koji se popravlja, oglasi na taj dan, to se noćas neće dogoditi. Umesto toga, svetleći sat postavljen na Dauning stritu obeležiće formalan izlazak iz EU odbrojavanjem unazad. Večeras će se naciji obratiti i premijer Boris Džonson, koji je već poručio: „Nije važno kako ste glasali 2016. na referendumu o bregzitu, vreme je da se sa poverenjem gleda na pionirsku zemlju koja ćemo postati u deceniji pred nama i da se izleče podele iz prošlosti.”

U čast bregzita iskovana je u deset miliona primeraka posebna kovanica od 50 penija na kojoj je napisano „Mir, prosperitet i prijateljstvo među svim narodima”. Ali, ovaj slogan je izazvao raspravu jer nedostaje zapeta posle reči prosperitet, takozvana oksfordska zapeta. Mnogi pisci, među kojima i Filip Pulman, pozvali su na bojkot te kovanice.

Džonson istrajava na tome da se pregovori s EU završe do kraja godine, dok iz EU mnogi poručuju da je to nemoguća misija. Evropska komisija će 3. februara predstaviti svoj pregovarački mandat, koji moraju da usvoje sve članice na ministarskom sastanku 25. februara i tek tada pravi pregovori mogu da počnu.

Ako se uzme u obzir vreme koje je potrebno za ratifikaciju sporazuma, London i Brisel će suštinski imati osam meseci za dogovor.

London želi jednostavan sporazum o slobodnoj trgovini, poput onih koje je EU dogovorila s Kanadom i Japanom. Evropska unija hoće da sporazum obuhvati i mehanizam za rešavanje sporova, s mogućnošću nametanja sankcija, odnosno suspenzije sporazuma u slučaju nepoštovanja njegovih odredaba.

Jedan izvor za „Juronjuz” kaže da će organizovati samo osam do deset krugova pregovora u trajanju od po nedelju dana, tako da se očekuje 40 dana „čistih” pregovora. Evropski pregovarač Mišel Barnije za pariski list „Žurnal di Dimanš” kaže da će se istovremeno otvoriti deset pregovaračkih poglavlja.

London u isto vreme želi da postigne sporazume o slobodnoj trgovini s drugim zemljama, posebno sa SAD. Predsednik Donald Tramp je tokom svoje posete Londonu najavio „sjajan” sporazum sa Britanijom. Ali, ni ti pregovori neće biti laki jer Ujedinjeno Kraljevstvo najavljuje da će zadržati digitalni porez uprkos američkom negodovanju.

Tokom pregovora biće teško sačuvati evropsko jedinstvo, kaže za „Evroaktiv” jedan briselski diplomata, budući da evropske prestonice nemaju iste prioritete. Zemlje istočne Evrope pridaju veliku važnost industrijskoj robi, a druge, poput Luksemburga, finansijskim uslugama.

Francuska, Danska, Irska, Belgija i Holandija žele da sačuvaju pravo na ribolov u britanskim vodama, što je pitanje koje će pratiti ostale članice zabrinute zbog mogućih ustupaka koje Brisel može da napravi Londonu.

Mnoge članice EU, po pisanju „Evroaktiva”, plaše se da bi na kraju čitava stvar oko pregovaranja mogla da se završi kao u slučaju Švajcarske, s kojom EU ima složene odnose regulisane s više od sto sporazuma.