Čija je Vapina fabrika

Stisnuta između tona zemlje i dopola srušenog objekta nekadašnjeg „Houm centra” sa „pogledom” na prugu čije šine već godinu i po dana ne vode nikuda, zgrada nekadašnjeg srpskog industrijalca Milana Vape ili mnogima poznatijeg„Jugošpeda” već je odavno pretvorena u magacinski prostor. Ovaj deo nekada moćne firme koja se bavila međunarodnom špedicijom, spoljnotrgovinskim prometom, prevozom robe u drumskom saobraćaju... širom bivše Jugoslavije prostire se na oko 4.000 kvadrata. Pre nekoliko meseci jaka košava podigla je komad metalnog krova i ogolela konstrukciju zbog čega je ovaj deo kulturnog dobra bio prepušten na milost ćudima vremena. Krov je u međuvremenu popravljen, ali ko je to uradio enigma je, kao i vlasništvo nad objektom.

Kako su nam u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda rekli, oni su još u novembru prošle godine izašli na teren i utvrdili u kakvom je stanju krov. Zbog toga su pokušali da stupe u kontakt sa vlasnikom objekta da bi na ovom kulturnom dobru što pre lim bio vraćen na svoje mesto. O ovom je obavešten i Sekretarijat za inspekcijske poslove grada Beograda.

– Prema odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, kao i Zakona o kulturnim dobrima, brigu o održavanju i investicionom ulaganju treba da vode sopstvenici (vlasnici), odnosno korisnici objekta – rekli su u Zavodu i istakli da su oni obaveštenje poslali kompaniji „Cepter”, za koju, prema poslednjim podacima, imaju informaciju da je vlasnik ovog objekta.

Istu kompaniju dobili smo kada smo pozvali broj telefona koji se nalazio na oglasu zgrade. Pomislili smo da je njihovo vlasništvo jer se nalazi na sajtu ove kompanije. Ali iz kompanije „Cepter” tvrde da objekat nikada nije bio u njihovom vlasništvu.

Nove informacije potražili smo u preduzeću „Jugošped” za koje se čulo da je u stečaju. Kako stoji u Agenciji za privredne registre, „Jugošped” je i dalje aktivno privredno društvo, a još 2006. kupila ga je firma „Home Art & Sales Services AG”. Firma čiji je pun naziv Preduzeće za međunarodnu špediciju „Jugošped doo” Beograd – Novi Beograd nalazi se na adresi na Novom Beogradu, na istoj na kojoj je i „Cepter”.

Pokušali smo da stupimo u kontakt sa direktorkom „Jugošpeda”, ali se ona nije javila.

Zgrada, definitivno, nije ni u vlasništvu grada.

U katastru stoji da se na adresi Bulevar vojvode Mišića 10 nalaze dve parcele. Na jednoj su tri objekta, a na drugoj dva. Prema tim podacima, vlasnik prava na parceli gde se nalazi zgrada nekadašnjeg „Jugošpeda” je Republika Srbija koja je, kako stoji u katastru, i vlasnik objekta od oko 4.000 kvadrata. Ali su na naša pitanja u Direkciji za imovinu odgovorili da je objekat u Bulevaru vojvode Mišića 10 u posedu preduzeća „Jugošped” Beograd.

Na osnovu ovih podataka da se zaključiti da nekadašnja Vapina fabrika i vredna nekretnina na odličnoj lokaciji nema vlasnika.

Početak – radionica za preradu hartije

Osnivač Fabrike u Bulevaru vojvode Mišića 10 je Milan Vapa, čuveni industrijalac i jedan od najvećih srpskih dobrotvora. Vapa je još 1905. godine sa ortacima osnovao radionicu za preradu hartije. Ova radnja nalazila se u kući na uglu Ulice Vuka Karadžića i Topličinog venca. Dve godine kasnije on je radionicu registrovao kao fabriku i počeo izgradnju svog prvog industrijskog objekta na Kalenićevom guvnu.

Svoju kuću na Kosančićevom vencu prodao je Ministarstvu prosvete i u njoj je kasnije smeštena Narodna biblioteka.

Kako se fabrika razvijala, nametnulo se i njeno proširenje i izmeštanje. Odabrano je mesto pored Save, u blizini Vajfertove fabrike piva i buduće prve Državne štamparije.

Projekat fabričke zgrade i postrojenja uradio je arhitekta Karl Haniš. Objekat je zidan od 1921. do 1924. godine, a nadzor nad izgradnjom vodio je inženjer Vladimir Bilinski.

Fabrika je podignuta uz stari železnički most, imala je sopstvenu prugu, kej za pristajanje brodova, električni kran za utovar i istovar robe, sopstvenu pumpu na vodu, električnu centralu, sale za preradu i sortiranje hartije opremljene najmodernijim nemačkim mašinama, ambulantu za radnike, kuhinju, trpezariju, sobu za odmor, fabričku kapelu...

Iako je fabrika bila industrijski objekat, posebna pažnja poklonjena je i enterijeru i eksterijeru. Elementi iskorišćeni u oblikovanju fasade ukazuju na stil akademizma, posebno u delu ka Bulevaru vojvode Mišića.

Kao prva fabrika namenski građena za proizvodnju papira pune tri decenije bila je i jedina fabrika te vrste. Zbog svega toga zaslužuje da bude sačuvana.