Januarske litije

Čovečanstvo je počelo više da se plaši koronavirusa negoli ratova. Ratovi mu dođu kao nešto normalno, gotovo obavezno. Tako se i ovde oseća miris baruta na Balkanu, koji nikada i nije izvetrio. Ali ono što nas davi i guši je vazduh. Nekada bi Pančevci skoknuli do Beograda da uhvate vazduh, a sada je taj isti Beograd deset puta zagađeniji od Pančeva. Znači – maske. Političari bi morali da skinu one političke maske da bi napravili mesta za ove higijenske. Na mestu onoga što se nekada zvalo obraz. Predsednik tvrdi da je zagađenje nastalo zbog povećanog standarda, pa ljudi ne izlaze iz automobila. Voze li voze, a gde će da stignu –ko zna.

Poglavnik neovisne Crne Gore je baš rešio da raskrsti sa srpstvom, počev od crkve. I vaseljenski patrijarh i šapa su ga odgovarali od toga, ali nije vredelo. Onda se umešao i sam Gospod pa je ukinuo kijamete da bi narod slobodno šetao i litijama prizivao pravdu. Tu ogromnu masu ljudi, sa obe strane granice, poglavnik je proglasio ludacima, što je i potvrda teze pokojnog profesora Raškovića da su Srbi lud narod. Pa kome ne bi došlo da poludi!?

Oružje, litije, a sad je počeo rat i televizija. Narod na čelu sa vladom javno se svrstao na jednu stranu, dok su građani uskraćeni. Moj dobri komšija, inače penzionisani supovac, bio je preneražen kad me je uhvatio da gledam „antisrpsku“ televiziju. Objasnio sam mu da ja gledam sve programe, a on je samo zavrteo glavom i otišao gunđajući. Posle mi je rekao kako bojkotuje tu televiziju.

– A izbore, komšija, bojkotuješ li ih? – pitao sam.

– Nikako, još od Slobe – rekao je ponosito.

Kad smo već kod bojkota, u januaru je došlo do rascepa između jednog od pet miliona i drugog od pet miliona. Srpska posle. Bolje reći, opoziciona posla. Ovi prvi misle da ako ne izađu, ne mogu da uđu u Skupštinu.

Samo da preguramo te izbore koji će toliko promeniti stvari da će sve ostati isto.
 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista