Pojava novog koronavirusa nije neočekivana

Kada su koronavirusi otkriveni 1965. godine (Tirel) svrstani su među mnogobrojne viruse koji izazivaju običnu prehladu (common cold) posebno u ranim proletnjim mesecima. Dokazani su i u težim respiratornim bolestima.

U Vojnomedicinskoj akademiji je rađena dijagnostika ovih virusa (soj OC43) osamdesetih godina prošlog veka, kada je dokazana prokuženost stanovništva ovim virusom, ali je takođe dokazana i infekcija u težim respiratornim bolestima kao što je upala pluća. Rađena su  druga ispitivanja.

Koronavirusi su široko zastupljeni kod životinja gde izazivaju različite infekcije, a za neke od njih postoji efikasna vakcina.

Interes za ove viruse porastao je s epidemijom SARS-a kada je izolovan novi koronavirus s velikim patogenim potencijalom, visokom smrtnošću i značajnim interhumanim prenošenjem (i među zdravstvenim radnicima). Potraga za izvorom virusa bila je uspešna; nađen je kod životinja.

Slede epizode sa MERS koronavirusom, koji je bio umereniji od SARS-a, a opisani su i neki  novih koronavirusi.

Pojava novog koronavirusa sada, nije ništa neočekivano. Virusi su mikroorganizmi koji povremeno prave iznenađenja. Međutim, danas se savremenim dijagnostičkim metodama u virusologiji brzo može dokazati prisustvo virusa kod obolelih, a naučno-istaživačke ustanove mogu obaviti karakterizaciju virusa, kao i eventualne promene u njegovom genomu (nastale u prirodi ili laboratoriji).

Ova saznanja omogućavaju zdravstvenoj službi da se uhvati u koštac sa ovim novim virusnim neprijateljem, što se ne događa prvi put.

Prof dr Nada Kuljić-Kapulica,
virusolog