Za 100. rođendan – koncertna dvorana u Palati SANU

Učiniti Palatu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Knez Mihailovoj ulici 35 bližu široj javnosti i preoblikovati postojeći prostor tako da se u njemu udobnije osećaju akademici, zadatak je konzorcijuma kompanija „Bureau cube partners” i „Ag instituta” čije su arhitekte dobile posao da načine projekat rekonstrukcije i adaptacije objekta podignutog 1924. godine.

Palata od oko 10.000 kvadratnih metara koja se proteže na tri ulice – Knez Mihailovu, Đure Jakšića i Vuka Karadžića – trebalo bi da bude preuređena do 2024. na stogodišnjicu postojanja na tom mestu.

Do januara sledeće godine tim projektanata sa arhitektom Milanom Raškovićem na čelu trebalo bi da pripremi investiciono-tehničku dokumentaciju, počev od idejnog do projekta za izvođenje uključujući i papire neophodne za izdavanje građevinske dozvole.

– Zdanje neće biti dograđeno niti će mu se menjati postojeće dimenzije i oblik. Reč je, pre svega, o intervenciji na unutrašnjem prostoru da bi palata bila prilagođena savremenom načinu korišćenja tako da i građani mogu da dožive najvišu naučnu i umetničku ustanovu u Srbiji. Najveći graditeljski zahvat biće u dvorišnom delu zgrade jer je ideja da atrijum pretvorimo u koncertnu dvoranu i povežemo sa drugim celinama akademije – objašnjava Rašković i dodaje da će u toku projektovanja biti angažovani i stručnjaci Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture budući da je zdanje spomenik kulture i da pripada prostornoj kulturno-istorijskoj celini od izuzetnog značaja Knez Mihailovoj ulici.

Ova rekonstrukcija biće prva veća intervencija na objektu posle 70 godina otkako je Palata SANU obnovljena prema projektu arhitekte Grigorija Samojlova, ruskog emigranta. Njoj se raduje i akademik i arhitekta Milan Lojanica koji kaže da je palati obnova odavno potrebna i da bi akcenat trebalo da bude na unutrašnjem jezgru zgrade – svetlarniku koji je zapušten i ne upotrebljava se.

– Prostor treba preoblikovati tako da se ojača veza celina u okviru akademije, ali i omogućiti da zdanje posećuju široke narodne mase. U zgradi ima toliko pasivnih delova: nataloženi materijali koji ne služe nikome i njih treba izmestiti. Očekujem da posle rekonstrukcije palata bude novo magnetno mesto za kulturna događanja u gradu – kaže Lojanica.

Rekonstrukciju će finansirati država, ističe Rašković, dok je tender sproveden pod budnim okom UNDP-a.

Spomenik kulture od 1992.

Palata Srpske akademije nauka i umetnosti izgrađena je 1924. po projektu arhitekata Andre Stevanovića i Dragutina Đorđevića, nastalom 1912. godine. Predstavlja monumentalnu arhitekturu Beograda i domet domaćeg građevinarstva sa početka 20. veka. Koncepcijski složen i obiman program rešavan je na velikoj površini osnove, u četiri nivoa (mezanin je naknadno unet u projekat) i sa fasadama na tri ulice. Oblikovana je akademski sa elementima neobaroka i secesije, a u katalog kulturnih dobara palata je upisana 1992. godine.