Imam podršku i navijača i igrača

Aleksandar Janković (36) najmlađi je fudbalski trener Crvene zvezde u istoriji kluba. Na ovaj položaj postavljen je u novembru 2007. godine kad je smenjen Milorad Kosanović (57).
Janković je, kako se to obično kaže, „dete Crvene zvezde”. Prve fudbalske korake načinio je u svom klubu, a potom je igrao i učio fudbalski zanat u Australiji, Francuskoj i Americi. Bio je prosečan fudbaler, ali vrhunski učenik svih škola za fudbalske trenere širom sveta. Član je Borda trenera Francuske za stručne procene.

Sudbinu trenera je od 2001. do 2006. vezao za Slavoljuba Muslina. Bio mu je dva puta prvi pomoćnik u Crvenoj zvezdi i po jedanput u Levskom (Bugarska), Metalurgu (Ukrajina), Lokerenu (Belgija) i Lokomotivi (Rusija).

Janković ima ugovor sa Crvenom zvezdom do juna 2010. godine. Ali, sudeći po svim događanjima u Crvenoj zvezdi, u toku ove sezone moguće je da ovaj mladi i talentovani trener ne povede 23. juna „crveno-bele” na pripreme za sledeću sezonu...

U ovom razgovoru Janković priča o svim zbivanjima u Crvenoj zvezdi. On je sad u Francuskoj, zbog obaveza prema Bordu trenera, a i zbog želje da izbegne sve vrste pritisaka u Srbiji. U Beograd se vraća sutra.

Kakva je ove sezone situacija u Zvezdi?

Ukupno nikad teža. Policija je privela sudu trojicu sadašnjih i trojicu bivših funkcionera kluba. Sadašnji članovi uprave su pušteni iz pritvora, a trojica bivših, ni posle četiri meseca, još nisu. To su Dragan Džajić, Vladimir Cvetković i Miloš Marinković. Ovo je veliki udarac i na Zvezdu. To ostavlja trag na sve odnose. Jer, na svim stranama, u klubu i van njega, ima i onih koji žele Crvenu zvezdu da vide u drugoj situaciji i u drugom statusu...

A takmičarski?

Ostali smo, u toj situaciji, bez oba trofeja. U toku protekle sezone ekipu su vodila dvojica trenera pre mene. Boško Đurovski je odradio pripreme i deo kvalifikacija za Ligu šampiona. Kosanović je izgubio Ligu šampiona od Rendžersa i, praktično, Kup Uefa, a u našoj ligi je Zvezda tada imala sedam bodova manje od Partizana...

I tada ste došli Vi?

Da, došao sam na te rezultate. Ali, pre mog dolaska u Zvezdu iz kluba je, kako mi je rečeno, svojom voljom, otišao predsednik Dragan Stojković Piksi. Dogovor o radu u Crvenoj zvezdi postigao sam sa Miletom Tomićem koji je tada bio vršilac dužnosti prvog čoveka kluba. A potom je, posle četrdesetak dana, Zvezda dobila novog predsednika, Toplicu Spasojevića, i novu upravu u kojoj je bio i Marko Mišković (27), sin predsednika „Delte” Miroslava Miškovića.

Da li je to bio kraj formiranja uprave kluba?

Mislio sam da jeste, ali ovog proleća je došlo do nove promene upravljačkog tima Zvezde. Uprava je u hodu, u toku takmičenja, obavila promenu sportskog direktora. Umesto Stevana Stojanovića na taj položaj je postavljen Goran Bunjevčević. Neću da se mešam u tuđi posao, ali ja sam imao korektnu saradnju sa Stojanovićem. Ta promena se dogodila posle derbija u kome smo pobedili Partizan s 4:1! A Stojanović je bio značajan deo ekipe...

Kako se ponaša Marko Mišković?

Odlično sarađujemo. Komunikacija sa Markom je na pravom nivou. Uvek je na usluzi ekipi za sve što nam je potrebno. Ali, odlaskom Stojanovića sa položaja sportskog direktora izgubili smo ustaljeni kontakt sa upravom kluba. Bunjevčević taj posao obavlja na svoj način. Marko se bavi drugim odnosima u klubu, a često, zbog ličnih poslova, i nije u Beogradu.

Šta je bio Vaš prvi zadatak?

Prvi i tada jedini je bio gašenje „požara” u ekipi. Jer, preuzeo sam tim posle teškog poraza od Arisa u Solunu, u Ligi Uefa. Grci su deklasirali Zvezdu (3:0). U klub sam došao dan kasnije, pred meč u Smederevu. Dogodilo se to posle serije loših rezultata. Ipak, posle dva treninga i razgovora sa igračima stigli smo do važne pobede (5:2). Tako sam počeo rad u Zvezdi. Bio sam ohrabren i igrom i rezultatom. Jer, klub je tada bio u vakuumu, bez predsednika i dela uprave.

Ko je tada još bio kandidat za trenera Zvezde?

U prvoj varijanti ja sam bio u drugom planu. Položaj trenera je ponuđen Mrkeli. On je ovu ponudu prihvatio uz uslov da mu ja budem pomoćnik. Ali, nisam to hteo da prihvatim. Ne, naravno, zato što nisam hteo da budem pomoćnik Mrkeli već, isključivo, zbog ličnog stava da radim samo kao prvi trener. Drugi čovek sam bio pet godina. U toj situaciji Mrkela se povukao iz ove priče, a uloga trenera je ponuđena meni. Ugovor sam potpisao dva meseca kasnije, u januaru ove godine.

Kako ste tada radili?

Imao sam malo vremena za pravi rad. Mi smo za 22 dana odigrali sedam utakmica. I to po teškim vremenskim uslovima i jako lošijim terenima. A moj osnovni zadatak je bio da psihološki i taktički stabilizujem ekipu. I u tome sam uspeo.

Kad ste imali prvi sastanak sa predsednikom?

Bilo je to posle četrdesetak dana od mog dolaska na položaj trenera Zvezde. Bio je to sastanak sa svima zaposlenima u klubu. Nije bilo krupnih reči. Momenat je bio delikatan, a zadatak samo da pobedimo u prvoj sledećoj utakmici... Nisam tada želeo da postavljam pitanje svog ugovora, koji nisam imao. Mislio sam da je sve drugo, u tom trenutku, mnogo važnije.

Da li sebe i dalje vidite kao trenera Zvezde?

Vidim se onoliko koliko čovek može to da planira u ovom poslu. Jako je teško opstati. I retki su oni koji opstaju. A ja svaki posao koji radim obavljam kao da će biti dugoročan, a u Crvenoj zvezdi to činim sa posebnim žarom, jer tu imam i veliku emociju.

Ako sad pogledate u „retrovizor” šta vidite?

Kad se prisetim šta su bili osnovni prioriteti ekipe kad sam došao, i ako znamo šta se dogodilo šest i po meseci kasnije, kad smo u Kuli, uoči poslednjeg susreta u šampionatu, još bili u igri za prvaka, mogu da budem potpuno zadovoljan. Borba sa Partizanom, koji je imao sedam bodova više kad sam preuzeo Zvezdu, bila je velika. A moglo je da bude i bolje, jer od oba trofeja nas su, bukvalno, delila dva sudijska zvižduka.

Da li je Partizanu poklonjen Kup?

Može i tako da se kaže kad se zna da nam je sudija, i po njegovom kasnijem priznanju, poništio regularan gol u polufinalnom susretu Kupa protiv Partizana. I to, pred kraj, pri rezultatu 2:2. A kad je u pitanju ovaj sudija, činjenica je, isto tako, da je u prošlom šampionatu, kad je Dušan Bajević vodio ekipu, Partizana pobedio Zvezdu s 4:2, na „Marakani”, a i taj meč je, sa sedamnaest grešaka (!), vodio isti sudija! I Zvezda je tada tražila izuzeće tog sudije do kraja prvenstva. Ali ove sezone se to, ne znam zbog čega, nije dogodilo...

Kako Vi ocenjujete učinak Zvezde?

Kad se pogledaju samo cifre, Zvezda je ovu sezonu završila uspešno. Prvi put smo bez poraza. Najviše smo postigli golova (65), a najmanje primili (22). Uspešniji smo u mečevima protiv Partizana. Jedanput smo bili domaćini (4:1) i dva puta gosti (1:1 i 2:2). Ostvarili smo 21 pobedu, a ubili su nas nerešeni rezultati (12) i, naravno, sve ono što nam se događalo na svim nivoima kluba. U ovoj situaciji imamo i trofejnog igrača: Nenad Jestrović je golgeter Lige s 13 postignutih golova.

Kako na to i na Vaš rad reaguju navijači...

U Zvezdu sam ušao kao trener maksimalno čisto, iskreno, sa velikim emocijama i energijom. I navijači Zvezde, koji su izuzetno strogi i veoma zahtevni, to su prepoznali. Da je to baš tako dokaz su, da ne idemo u sve detalje, dva duga, spontana aplauza u trenutku kad smo izgubili obe titule. Dogodilo se to posle polufinalnog meča u borbi za Kup, kad nas je Partizan, posle onog nama nepriznatog gola, pobedio s 3:2 i u Kuli, kad smo, u meču protiv Hajduka, ostvarili samo remi (1:1) i definitivno izgubili titulu prvaka. Za mene je veliki uspeh i ostvarenje tog zdravog odnosa između mene, igrača i navijača.

...kako članovi uprave...

Cela situacija je, pred kraj prvenstva, bila, pomalo, nenormalna. Jer, stalno je pominjan „ovaj” ili „onaj” novi trener. A mene, iz uprave kluba, niko nikad nije pozvao da mi bilo šta kaže ni u toku prvenstva ni kad je šampionat završen. Dao sam im svoj izveštaj i sad čekam sredu, 11. jun, i njihov definitivni stav o svim prošlim i budućim odnosima u klubu.

... a kako igrači?

I oni su, u ovoj situaciji, osetili potrebu da budu na mojoj strani. I javno su mi izrazili podršku za naš budući rad. Meni taj odnos navijača i igrača nalaže da se ne povlačim već da mirno sačekam stav kluba koji ću, bez obzira na to šta se dogodi, poštovati. Ukoliko se proceni da bi trebalo da nastavim rad – učiniću to mnogo studioznije, jer sad sam ušao u sve pore kluba i ekipe, a ukoliko budem morao da odem – ostaću samo veliki navijač Zvezde. A radiću u klubu koji prepoznaje sve moje vrednosti.