Da se ne zaboravi

3.7.2006.

Boris Tadić je na sednici Glavnog odbora DS u Lozoviku, povezao SPS sa zločinima, rekavši da „danas imamo novu pravnu i političku situaciju, nakon presude pripadnicima Službe bezbednosti koji su zloupotrebljavali državna sredstva i državne resore po nalogu najviših rukovodilaca tadašnje države i predstavnika tada vladajućih stranaka, a pre svega SPS-a, a koalicioni partner te vlasti je bila SRS”.

Tadić je rekao i da „pravosudni organi treba da se zapitaju da li postoji neophodnost pravnih postupaka protiv stranaka i pojedinaca iz vrha vlasti koji su bili inspiratori zločina – ubistva Ivana Stambolića i atentata na Vuka Draškovića u Budvi”.

1.9.2006.

Ivica Dačić je rekao: – Koštunica je bio jedini koji nam je u jednom momentu pružio ruku. To nije učinio iz ljubavi prema nama, već zato što ga je na to naterao delikatan politički trenutak. Ali učinili smo mnogo toga što smo postali jedan od ključnih političkih faktora. Još je rekao da članstvo SPS podržava koaliciju sa radikalima i DSS

Decembar 2006.

Šešelj je uputio zahtev svim radikalima da nikad ne odustanu od čvrste nacionalne politike i koncepta „velike Srbije”. U političkom i ličnom testamentu, koji je pročitao funkcioner SRS-a Zoran Krasić, Šešelj traži od članova SRS-a da se oštro suprotstavljaju ulasku Srbije u NATO i Evropsku uniju, jer su tamo, kako je navedeno, koncentrisani svi tradicionalni srpski neprijatelji.

8.5.2007.

Skupština Srbije izabrala je Tomislava Nikolića iz SRS za predsednika parlamenta. Za Nikolića su glasali poslanici SRS, DSS, NS i SPS.

– Nisam opasnost za Srbiju, svi ćete mi biti potpuno jednaki – poručio je Nikolić, dodavši da će skupština kojom on predsedava biti „najdemokratskija do sada”.

Predsednik Boris Tadić upozorio je da je izbor predstavnika SRS za predsednika Skupštine Srbije „veoma štetan po interese države” i ocenio da to „dovodi u pitanje razvoj našeg društva i mogućnost stvaranja evropskog kvaliteta života građana Srbije”. Dinkić je tim povodom izrazio čuđenje nad događajima u Skupštini „da Borka Vučić predsedava njoj, a da se Toma Nikolić bira za predsednika“.

– Da li obe strane znaju koliko je trebalo da se složi DOS i obori Slobodan Milošević. Ako se izglasa Nikolić G17 plus će izaći iz pregovora o novoj vladi – rekao je Dinkić. Šutanovac je kazao da nema dileme da je Nikolić „izvršilac politike Vojislava Šešelja”.

Pet dana kasnije, Nikolić je podneo ostavku na mesto predsednika parlamenta, na funkciju na kojoj je bio samo pet dana. U svom desetominutnom govoru Nikolić je optužio Vojislava Koštunicu da je izneverio njihov usmeni dogovor. Rekao je i da je bio prisiljen da obeća da neće podnositi ostavku kada žuti DS to bude tražio ako DSS i DS formiraju vladu. Boris Tadić je nešto kasnije izjavio: „Koliko god mi je politika Srpske radikalne stranke strana – njima sam uvek skidao kapu na principijelnosti i doslednosti, a to u politici držim važnim“ ...

13.5.2008.

Kada je reč o Socijalističkoj partiji Srbije, Mićunović, predsednik Političkog saveta DS, kazao je da se rukovodstvo te stranke „više nikoga ne mora plašiti pošto je Slobodan Milošević umro, a njegova supruga je u bekstvu”. „U predizbornoj kampanji je SPS morao da pripazi na svoje stare glasače. Međutim, mlađi ljudi u SPS budućnost svoje partije vide u Socijalističkoj internacionali. Oni žele da se oslobode bremena prošlosti. Ti mladi socijalisti zaslužuju šansu da SPS reformišu”, rekao je Dragoljub Mićunović.