Kome smeta Vizantijski zid u Istanbulu

Na već trošnim temeljima Vizantijskog zida u Istanbulu, koji je podignut u 5. veku, počele su da niču ogromne betonske građevine, uključujući i petospratni hotel. Građani koji žive u tom delu grada na Bosforu plaše se da bi zid svakog časa mogao da poklekne, pogotovo što je taj deo Turske na udaru zemljotresa.

„Ovo je veoma opasna situacija. Stari zid na čijim temeljima niču nove betonske građevine predstavlja opasnost za stanovnike koji žive u tom delu grada, kao i prolaznike. Mi pozivamo nadležne vlasti da zaštite istorijski spomenik i da primoraju izvođače radova da vode računa o bezbednosti građana”, prenose lokalni mediji izjavu Nevine Taš, lokalnog nadzornika koji vodi računa o tom delu grada – Džankurtaran.

Vodeći turski listovi „Hurijet” i „Sabah” objavljuju upadljive fotografije petospratnog betonskog hotela koji leži na krhkim temeljima koje su još u petom veku podizali Vizantijci kako bi se zaštitili od nezvanih uljeza. Posle višemesečne opsade sultan Mehmed Drugi Osvajač u zidu je prokopao prolaze i 29. maja 1453. upao u Konstantinopolj. Posle toga je počelo njegovo stradanje – rušen je, građani su odnosili kamenje i od njega podizali kuće. Oštećene su mnoge fontane i česme sa vodom za piće, u kojoj Istanbul inače oskudeva. On je prepušten zubu vremena, koje ga je u međuvremenu ozbiljno nagrizlo.

Vizantijski zid, jedinstven istorijski spomenik na svetu, povremeno je na udaru ekstremnih nacionalista i pravo je čudo da preživeo tolike vekove pod Osmanlijama. Krajem 19. veka veliki vezir Mihat-paša jednog trenutka je bio odlučio da ga potpuno ukloni, pošto više nije mogao, kako je rekao, da ga gleda. U poslednjem trenutku taj vandalski čin je zaustavljen pošto su protiv toga žestoko digle glas grupe intelektualaca u zapadnoj Evropi, pre svega u Velikoj Britaniji, koje se bore za očuvanje kulturnih spomenika u svetu.

Vremena se ponekad ponavljaju do pojedinosti. I sada radikalni islamisti, s vremena na vreme, traže da se i čuvena hrišćanska crkva Sveta Sofija (Aja Sofija) ponovo pretvori u džamiju, predlažu da se ukloni Vizantijski zid, to jest ono što je od njega još ostalo. Oni imaju svoje objašnjenje koje nije lako razumeti: kažu da više ne treba da žive u vizantijskoj senci, da je taj objekat grčki, a ne turski. Po njima treba sačuvati samo prolaz kroz koji je Mehmed Osvajač ušao sa svojom vojskom, zauzeo Konstantinopolj i proglasio ga za osmansku prestonicu. On je posle tri dana dogradio minaret na Aja Sofiji i pretvorio je u džamiju. Ona je to bila sve do 1935. godine, kada ju je reformator Mustafa Kemal Ataturk, pod pritiskom demokratskog sveta, pretvorio u muzej: dakle ni crkva ni džamija. Oni još uvek ne mogu da shvate da Vizantijski zid ne pripada ni hrišćanima koji su ga podigli, niti muslimanima koji su su ga posle pada Konstantinopolja prisvojili, nego celom svetu.

Razaranju Vizantijskog zida protive se i misleći ljudi u Turskoj. Oni dižu glas protiv tog vandalizma i pozivaju nadležne vlasti da zaustave one koji bi na njegovim ostacima da prave biznis, pošto se nalazi u najatraktivnijem delu grada na evropskoj strani Bosfora. Ti bi da dokrajče ono što nije uradio sultan Mehmed Osvajač, nekoliko jakih zemljotresa, ljudski nemar i vreme koji čini svoje.

Najnovija otkrića medija zbunjuju, pošto se verovalo da je stradanje tog spomenika konačno zaustavljeno, pogotovo što je na listi Uneska. Sada se s interesovanjem očekuje kako će na poslednja otkrića medija reagovati novi gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, moderni političar, sekularista, koji je pre godinu dana zaseo u tu izazovnu fotelju u gradu u kome živi više od petnaest miliona stanovnika.