Dronovi geometri

Umesto snimanja terena iz aviona ili sa zemlje, u geodeziji se sve više koriste bespilotne letelice. Po uzoru na kolege iz sveta, i geometri u Srbiji sve češće pribegavaju ovoj metodi. Osim što je neuporedivo pouzdanije, jeftinije i brže, geodetsko snimanje iz drona je i bezbednije, kaže za naš list Vasilije Đurić.

Ovaj inženjer geodezije, koji i sam koristi bespilotne vazduhoplove u svojoj struci, kaže da se posao za koji su bili potrebni meseci rada danas na ovaj način obavi za svega nekoliko sati.

Razlog za to, prema njegovim rečima, jeste to što „tradicionalni” metod podrazumeva da se iz aviona načine fotografski snimci terena odnosno budućeg gradilišta, na kojima se potom na računaru određuju koordinate. Sada, zahvaljujući dronovima s ugrađenim dži-pi-esom, dovoljno je pustiti bespilotnu letelicu u vazduh a ona će sama sve to obaviti i sačuvati podatke u svojoj memoriji.

„Kad bespilotni vazduhoplov sleti, iz njega se samo izvadi disketica s podacima koji se potom obrađuju na računaru”, navodi Đurić.

Ti podaci, osim fotografskog prikaza, sadrže i ortofoto plan, digitalni model površi, oblak tačaka... Budući da dron obavi najveći deo posla, i obrada snimljenog materijala traje neuporedivo kraće. Na kvalitet snimka ne utiču ni svetlosni uslovi, pa praktično može da se snima čitave godine.

„Starom tehnologijom, iz aviona, u jesenjim i zimskim mesecima teren je zbog manjka prirodnog svetla sniman po 12 sati. A mi smo nedavno u Kraljevu, na prezentaciji u organizaciji Nacionalnog klastera bespilotnih letelica, dronom napravili geodetski snimak centra grada površine oko 72 hektara za svega 15 minuta. Načinjeno je 125 foto-snimaka s visine od oko 170 metara. Za obradu materijala nam je bilo potrebno oko dva sata, a taj isti posao bi ručnom metodom iziskivao mesece rada. Takođe, nedavno smo za potrebe komasacije snimili 15.000 hektara poljoprivrednog zemljišta za svega desetak dana”, objašnjava Đurić.

Za razliku od foto-snimaka iz aviona, koji su bili mahom horizontalni jer je kamera snimala pod uglom od 90 stepeni, bespilotne letelice mogu da snimaju teren i iskosa, pa se prikaz dobijen posle leta može rotirati u svim pravcima po svakoj osi. Pri tom, troškovi su manji nego kad se podiže avion s posadom. Nisu potrebne ni opsežne, dugotrajne pripreme poput pravljenja plana leta i preciznog određivanja vremenskog razmaka između dva snimka, kako bi se sprečile „rupe” u snimljenom materijalu. Sve to kod dronova u realnom vremenu obavlja aplikacija kojom se rukuje sa – mobilnog telefona.

„Bespilotna letelica se navodi aplikacijom s tačnošću od jednog do dva metra u odnosu na projektovanu putanju, a plan leta se šalje vazduhoplovu za dve do tri sekunde”, ističe Đurić.

Na snimcima se u toku obrade mogu prikazati i dimenzije bilo kog pojedinačnog objekta na terenu – od fudbalskog igrališta do ivičnjaka duž ulice.

„Ranije, ako se iz vazduha ne snimi ivičnjak, što je bitno za rekonstrukciju saobraćajnica, morao je da se pošalje geometar da to naknadno učini ručno. Ovde se sve te dimenzije prikazuju i određuju na snimku”, navodi Đurić.

To ujedno povećava i bezbednost, pogotovo ako se snimaju nepristupačni, rizični predeli. Ranije, kada kamera iz aviona ne „škljocne” u pravom trenutku iznad, recimo, krševite planine ili kamenoloma, onda bi geometar odlazio da sa zemlje dovrši taj posao, pentrajući se po opasnim liticama ili stojeći na ivici provalije u majdanu. Uz upotrebu drona za tim nema potrebe.

Od prskanja useva do otkrivanja kvarova

Upotreba u geodeziji je samo jedan od brojnih načina primene bespilotnih vazduhoplova u civilne svrhe. Tako se dronovi danas koriste, između ostalog, za prskanje useva, dostavu proizvoda, nadzor i čuvanje objekata... Ako su opremljene termovizijskom kamerom, bespilotne letelice mogu da na osnovu toplote utvrde stanje izolacije u zgradama, otkrivaju kvarove na toplovodu, lociraju utopljenike u rekama... S namerom da upozna najširu javnost s mnogostrukom upotrebom dronova, Nacionalni klaster bespilotnih letelica organizuje prezentacije širom Srbije.

„Pozivamo sve koji žele da saznaju više o bespilotnim letelicama da nam se jave da se dogovorimo oko eventualne prezentacije”, ističe Sima Marković iz ovog klastera.