Pančevo, srpski Holivud

Pančevo – Na području Pančeva koji se u zvaničnim papirima zove Hipodrom, uskoro će biti postavljeni temelji filmskog grada. Investitor je kompanija „Firefly” iz Beograda, a gradnja tri studija s pratećim objektima, površine 12.000 kvadratnih metara, počeće prvih dana marta. Ovde će biti posla za 90 radnika, od kojih će dvadesetak biti stalno zaposleni, a računa se da će u zavisnosti od projekata biti i do 2.000  povremeno angažovanih.

Ovaj „filmski” zaplet krenuo je još minule godine regulacijom i infrastrukturnim opremanjem šest hektara zemljišta uz Bavaništanski put, zapuštene trkačke staze, obližnje ledine na kojoj se decenijama trguje starudijom i na koju se naslanja ispražnjena zgrada izbegličkog centra. Usledila je kupovina gradskog placa za 54,1 miliona dinara, u koji investitor planira da uloži dodatnih 5,8 miliona evra „za podizanje studija, objekata za edukaciju i druge sadržaje, turističkog centra i slično”. Projekat je dobio i predznak „od posebnog značaja” za Pančevo, „jer će filmski grad unaprediti turizam, kulturu i promociju grada”. Ali, ideja o južnobanatskom Holivudu strija je od ovog aktuelnog poduhvata.

Obalu Tamiša kod Pančeva odabrao je i čuveni Karlo Ponti za jednu od svojih najskupljih produkcija, kada je sagradio njujorški kvart iz tridesetih godina prošlog veka za mini TV seriju „Mama Lučija”, a nekoliko meseci je Pančevka bila i Sofija Loren.

Čitav grad ima „pedigriranu” filmsku prošlost. Njegove ulice, trgovi, kafane, stari kulturni i industrijski objekti, decenijama su kulise najvećim glumačkim imenima koje je ova zemlja imala, ali i svetskim zvezdama, poput Rejfa Fajnsa, Bena Kingslija, Džerarda Batlera.

Na listi od preko 150 žanrovski i vremenski različito pozicioniranih filmova i serija su i klasici „Maratonci trče počasni krug” i „Ko to tamo peva”, „Skupljači perja”, „Kad sam bio mrtav i beo”, „Besa”, „Siroma sam, al’ sam besan”, „Balkan ekspres”, „Više od igre”, „Još ovaj put”, „Hajduk”, „Crna mačka beli mačor”, „Branio sam Mladu Bosnu”, „Slepi putnik na brodu ludaka”, „Kralj Petar Prvi”; serije „Vuk Karadžić”, „Zaboravljeni”, „Šešir profesora Vujića”, „Ranjeni orao”, „Čizmaši”. Klape su padale i u okolnim selima u ostvarenjima „Salaš u Malom ritu”, „Zimovanje u Jakobsfeldu”, „Hitler iz našeg sokaka” i desetinama drugih.

Za nepreglednu kolonu filmadžija, upućeni razloge pronalaze u dve osnovne činjenice. Prvo, Pančevo je blizu Beograda, glavnog filmskog i produkcijskog centra u državi. Drugo, od vremešnih zdanja i zapuštenih ulica u starom delu grada, palata i industrijskih pogona, jedinu korist imala je, pokazalo se, domaća i svetska kinematografija.

Najavljena izgradnja filmskog grada pomoći će Pančevu da zadrži titulu srpskog Holivuda, uprkos tome što će deo autentičnog eksterijera nestati. Naime, u planu je kompletna rekonstrukcija Narodnog muzeja, nekada zgrade Magistrata, epicentra kadrova „epohe”, kao i skidanje kaldrme i umivanje gradskog jezgra.