Nekada radio za vladu, a sad radi za narod

Zovem se Edvard Džozef Snouden. Nekada sam radio za vladu, a sad radim za narod, iskupljujući je početak autobiografije „Trajno zabeleženo” jednog od najznačajnijih uzbunjivača današnjice, mladog čoveka koji je doživeo neverovatan ideološki preobražaj i koji se, po sopstvenom priznanju, potpuno posvetio odbrani naroda od osobe kakva je nekada bio – što se sasvim uklapa i u našu definiciju čojstva. A bio je špijun koji je radio za Centralnu obaveštajnu agenciju, CIA, Nacionalnu bezbednosnu agenciju, NSA, a sedam godina proveo je u Američkoj obaveštajnoj zajednici, kada se i desila ključna promena u istoriji američke špijunaže, kada se nadzor pojedinaca pretvorio u masovno nadziranje celih nacija. Ovo delo na koje se dugo čekalo, kod nas je objavila izdavačka kuća „Vulkan”, u prevodu sa engleskog Gordane Zarić.

„Pružio sam svu neophodnu tehnološku podršku jednoj vladi u njenom procesu prikupljanja podataka iz svih digitalnih komunikacija na svetu, da bi ih večno uskladištila i pretraživala kad god joj se prohte”, priznaje Snouden.

Onome ko je gledao film iz 2016. godine o Snoudenovom preobraćenju od obaveštajca do uzbunjivača, u kojem je glavnu ulogu tumačio Džozef Gordon-Levit, fizički nimalo sličan našem junaku, ovo izdanje pružiće daleko širi uvid u poreklo, detinjstvo, porodično okruženje i odrastanje dečaka, koji pripada jednoj od prvih internet generacija.

Snoudenovi preci bili su čuveni pomorci Nove Engleske. Sa majčine strane vodi poreklo od prvih doseljenika, hodočasnika, a njegov otac bio je viši narednik, u tehničkom centru za obuku pri avijatičarskom odeljenju Obalske straže u Elizabet Sitiju, gde je njihova porodica u početku živela. Snoudenova majka radila je kao službenica u Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA), bavila se pitanjima osiguranja i penzionih fondova zbog čega se Snouden našalio da je „obezbeđivala špijunima plan za odlazak u penziju”. Tako je ovaj dečak odrastao uz roditelje koji nisu mnogo govorili o svom poslu, a po preseljenju, u Severnu Karolinu, živeli su u čitavom kvartu vladinih službenika. Gotovo svaka devojka u koju bi se zaljubio imala je oca zaposlenog u Federalnom obaveštajnom birou. Kao dečak, čitao je legende o kralju Arturu, ponosio se svojim prezimenom koje je ličilo na jednu planinu iz ovih priča, ne sluteći, tada, da će se u odlučujućem trenutku svog života zaista poneti viteški, žrtvujući ličnu udobnost zbog opšteg dobra.

Jedanaesti septembar promenio je svest mnogih Amerikanaca u vezi sa pooštrenim shvatanjem državne bezbednosti i Snouden objašnjava uticaj opšte psihoze i propagande kao odlučujućih faktora koji su ga naveli na to da se prijavi u vojsku. Tada je smatrao da je to važno za njegov lični razvoj. Ipak, povreda ga je primorala da napusti vojsku. Kasnija svest o tome da je posle 11. septembra u američkoj javnosti veštački stvorena podela na nas, patriote, i njih, neprijatelje, a koja postoji i danas, Snoudena je etički opredelila i za njegov kasniji herojski čin.

Kada piše o svom angažmanu kao mladog tehnološkog stručnjaka, kao i o svom munjevitom napredovanju, nedoumicama i promenama u stavu, Snouden komunicira sa čitaocima, obraća im se uz opaske: „Znam da zvuči smešno”, ili: „Verujte mi, razmišljao sam o tome”. Kroz svoja svakodnevna iskustva, prisustvovao je revolucionarnim promenama, a neke od njih odnose se na preobražaje samog interneta, (gde su u početku virtuelni i stvarni život još bili razdvojeni), kao i na rađanje novog oblika špijunaže.

„Za nas, špijunski posao nije predstavljao tajne sastanke ili ugovorena mesta dostave, već prikupljanje podataka”, piše Snouden.

Od 2007. do 2009. godine, radio je za američku ambasadu u Ženevi, spolja kao diplomata, a u stvari kao tehnološki stručnjak koji je sve stanice CIA u Evropi povezao na internet, u cilju špijunaže. Zatim je u Japanu pomogao u stvaranju globalne rezervne kopije podataka NSA, „sistema za čuvanje dosijea o životu svakog čoveka na planeti”. Svoje tehnološko umeće iskoristio je i za kreiranje čuvenog klauda, oblaka, koja bi omogućio svakom agentu da slobodno pristupa potrebim podacima. Živeo je u rajskom okruženju Havaja, a radio je na večnom skladištenju podataka i sistemu globalnog masovnog nadzora.

Shvatajući da zbog toga ima neverovatnu moć, koju neko može svakog trenutka da zloupotrebi, a da je sve to protivno ustavu SAD-a i demokratskim načelima, prikupio je podatke NSA o tome da američka vlada krši zakon, i predao ih novinarima.

„Sloboda države može se meriti samo poštovanjem prava njenih građana. Ubeđen sam da ta prava ograničavaju moć države i određuju gde i kad vlada ne sme da se meša u domen ličnih i pojedinačnih sloboda, što se u doba Američkog građanskog rata nazivalo ’sloboda’, a tokom internet revolucije ’privatnost’”, piše čovek koji je od 2013. godine u izgnanstvu, sa azilom u Rusiji. Kaže da i sada mnogo vremena provodi pred računarom, da čita i piše, pojavljuje se preko video-bima na pozornicama širom sveta, govori o zaštiti građanskih sloboda u digitalnom dobu, prisustvuje virtuelnim sastancima sa članovima odbora u Fondaciji za slobodu štampe ili razgovara sa svojim evropskim pravnim timom, koji predvodi Volfgang Kalek, u Evropskom centru za ustavna i ljudska prava. U stalnoj je komunikaciji i sa svojim američkim advokatom Benom Viznerom, koga opisuje kao svog savetnika i vodiča u svetu kakav jeste, i sa kojim deli i viziju stvarnosti, kakva bi trebalo da bude.