Kriminalistička policija u „Krškom"

Od našeg stalnog dopisnika 
Ljubljana, 7. juna – Aparat za merenje zračenja u Skopicama (selu koje leži nizvodno, na suprotnoj obali Save od nuklearke „Krško”) izmerio je, nekoliko sati pre nego što je krška nuklearka prijavila nadležnima u Briselu i Beču kvar na ventilu, viši stepen radijacije. Uobičajena vrednost je oko 90 nanosieverta, u kritično vreme je dostigla 140, a alarmantno je 250 nanosieverta. Uprava za atomsku bezbednost Slovenije, koja je izazvala dodatnu paniku u Evropi jer je naopako obavestila Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) da je u toku vežba a ne incident, za povišenu radioaktivnost odnosno odstupanje od „uobičajenih” vrednosti optužuje – oluju.

Viši stepen zračenja kod „Krškog” detektovala je Evropska radiološka stanica za razmenu podataka (Eurdep), izveštava nemački „Špigl”. Mičel Cindro iz Uprave za atomsku bezbednost demantuje da je za to kriva nuklearka i kaže da je zračenje posledica nevremena koje se u utorak uveče odvijalo nad Krškom. Cindro objašnjava da tokom oluje doza radijacije može da skoči za 70 odsto; uzrok je spiranje radona iz vazduha, koji se raspada i pada na zemlju. Prema Cindru, loše vreme koje je zahvatilo Posavje, region u kome leži jedina slovenačka nuklearka, može biti jedini uzročnik za povišen stepen radijacije. Dodaje da je u okolini Krškog postavljeno više od deset od ukupno 78 stanica za merenje zračenja.

Stane Rožman, predsednik uprave Nuklearne elektrane Krško (NEK), tvrdi, takođe, da mu merenja na koja se pozivaju nemački novinari nisu poznata i ponavlja da aparati u nuklearki nisu zabeležili višu radijaciju. „Kod nas nije bilo nikakve greške zbog koje bi došlo do povećanog zračenja, zato takve navode (Eurdepa) kategorično negiram. Nisu mi poznata ta merenja i ne znam jesu li tačna. Postoji kontrolna mreža za nadzor okoline, a aparati za merenje su postavljeni takođe i na Brežiško-krškom polju. To nisu naše sprave i zato mi ne pratimo šta one očitavaju. Ali ni uoči zaustavljanja nuklearke, niti tokom zaustavljanja rada nuklearnog reaktora, a ni posle – nemamo indikacije da je došlo do bilo kakve emisije u okolinu”, tvrdi Rožman.

Direktor slovenačke Uprave za atomsku bezbednost Andrej Stritar, međutim, potvrđuje da su nemački ekolozi na sajtu njegove uprave odnosno na portalu „Mreža ranog obaveštavanja” otkrili da su se na sondama u okolini krške nuklearke „već dan uoči incidenta u NEK pokazala odstupanja”. I on tu pojavu objašnjava „promenama u atmosferi”.

Inače, Uprava za atomsku bezbednost je u krškoj nuklearki, koja se nalazi na dvadesetak kilometara uzvodno od Zagreba, obavila je inspekcijski pregled odmah posle „hladnog zaustavljanja” reaktora, a kako „Politika” saznaje, u nuklearki je bila prisutna i kriminalistička policija. U vezi sa sveevropskom panikom, predsednik uprave NEK ponovio je čuđenje zbog načina posredovanja izveštaja o grešci stranim organizacijama. „Svaka članica sistema alarmiranja u slučaju prekomerne ugroženosti mora jasno znati da sistem aktivira i koristi isključivo onda kada je opasnost realna. Prema mom shvatanju, u ovom slučaju nije ni slučajno bio dotaknut prag odnosno uslovi da se sistem aktivira,” ogorčen je Rožman.

Vlasništvo nuklearke „Krško”, da podsetimo, dele Slovenija i Hrvatska, a proizvodnja zadovoljava 40 odsto slovenačke potrošnje. Nuklearka kada ne radi košta svoje vlasnike milion evra dnevno. Do danas nije postignut dogovor o skladištenju radioaktivnog otpada koji ostaje posle iskorišćavanja nuklearnog goriva, iako se postrojenje nalazi nadomak slovenačko-hrvatske granice, na obali reke Save.