Treba li da za spas Zemlje odbacimo mačke i pse

Budući da je ljudska populacija na Zapadu već u opadanju, klimatski osvešćeni naučnici sada su se usredsredili na kućne ljubimce mesojede. Međutim, čak i ako odbacivanje psećeg i mačjeg društva pomaže u spašavanju planete, da li je to toliko vredno da čovek treba da ostane sam, pita se američka novinarka Helen Byniski, prenosi Raša tudej.

Švedska profesorka poljoprivrednih studija Sigrid Agenas pridružila se rastućem broju ekološki osvešćenih naučnika koji prigovaraju vlasnicima kućnih ljubimaca zbog karbonskog otiska njihovih četvoronožnih prijatelja. Mačke i psi jedu meso, što stvara značajnu emisiju, pa ih zbog toga treba zameniti kućnim ljubimcima biljojedima kad je to moguće, rekla je nedavno Agenas za švedski dnevni list Ekspresen, a prenosi index.hr.

Iako se Agenas nije pridružila svojim militantnim kolegama u insistiranju da vlasnici mačaka i pasa pokušaju svoje ljubimce da hrane veganskom hranom, što bi bila smrtna kazna za mačke, a rizik po zdravlje pasa ako to čine neupućeni u pseću ishranu, svi koji imaju ljubimca mesojeda mogu sa sigurnošću da tvrde da nije tako lako zameniti psa kozom ili zecom.

„Ne zovemo ih badava ‘krznenim bebama’. Mačke i psi su sve češće jedina bića koja ljudima prave društvo u sve više otuđenim industrijskim društvima”, piše Byniski.

Zašto se klimatska policija okomila na kućne ljubimce? Stope nataliteta u Evropi i SAD-u opadaju, a rekordno niska plodnost već odavno je pala ispod nivoa potrebne da bi se stanovništvo obnavljalo. Iako je ovaj trend postojao mnogo pre nego što je klimatska brigada počela od žena da zahteva da se odreknu rađanja kako bi spasile planetu, dovoljno je slavnih osoba prihvatilo ove argumente da bi mogla da se proglasi pobeda i krene na ljudsku četvoronožnu decu.

Ali ako su kućni ljubimci jedna od poslednjih stvari koje stoje između većeg dela čovečanstva i sve veće otuđenosti i ako je, kako kažu medicinski stručnjaci, u predviđanju budućih zdravstvenih problema usamljenost zaista gora od gojaznosti, oni koji bi naše mačke da zamene kozama od nas traže da donesemo vrlo tešku odluku.

Dok se budemo privikavali na usamljeničku zelenu budućnost bez svojih krznenih prijatelja, nastavlja Buniski, možemo da se utešimo činjenicom da smo zagrevanje na celoj planeti održali na prihvatljivom nivou, zar ne? Ne baš, karbonski otisak svih kućnih pasa i mačaka na svetu manji je u poređenju s karbonskim otiskom američke vojske, na primer, koja stvara više emisije nego većina zemalja. Zašto se uprkos tako očiglednim činjenicama ekološki pokret okomio na pse i mačke? Zar nismo dovoljno usamljeni?

Ovo je nimalo besmisleno pitanje ako se zna da gotovo četvoro od petoro pripadnika generacije Z izjavljuje da je usamljeno, što je čak i više nego među njihovom starijom braćom milenijalcima („samo” sedam od 10 prijavilo je osećaj usamljenosti), inače poznatim po nezadovoljstvu. Prema decembarskom istraživanju sprovedenom u 22 zemlje, više nego bilo koje drugo pitanje generaciju Z muče klimatske promene. Njih 41 odsto izjasnilo se da je ovaj fenomen njihova glavna briga, a još 36 procenata odlučilo se za zagađenje.

Međutim, iako je „ekološka teskoba” verovatno doprinela porastu depresije i anksioznosti kod generacije Z, budućnost predstavljena kao klimatski prilagođeni život, bez dece, bez kućnih ljubimaca i s asketskim načinom života, koja će osuđivati bilo kakav oblik razonode koja emituje gasove ugljenika, kod njih je odgovorna za poplavu osećanja usamljenosti, tvrdi je Byniski.

Ipak, patnja koja prati zloslutne proroke klimatskih promena nekima je verovatno deo privlačnosti. Skupovi Extinction Rebellion imaju sve osobine religioznog preporoda, neki zaista i jesu religiozni rituali, a ljudi opsednuti klimatskim promenama koji propovedaju svoj životni stil niske potrošnje mogu da se uporede sa srednjovekovnim privrženicima koji su nosili košulje od kose i bičevali se na javnim mestima. Privilegovana deca opterećena krivicom mogu da požure i da se iskupe u očima neke hipotetičke Geje tako što će jesti insekte, lepiti se za vozove i odricati se udobnosti koju njihovi vršnjaci uzimaju zdravo za gotovo, napominje Byniski.

A bez dece, bez kućnih ljubimaca i očigledno bez pravih prijatelja koji bi odvratili današnje mlade ljude od sveopšteg poriva za spasavanje planete, ekološke grupe nikad nisu imale plodnije tlo za regrutovanje. Politički pokreti širom sveta odavno već znaju da je otuđenje osobina, a ne greška kad je u pitanju popunjavanje njihovih redova skorašnjim ideološkim fanaticima. Ako odbacivanje mačaka i pasa ne uspe da spasi planetu, uvek postoji i lepša strana neuspeha.

Pre nego što mesna ishrana naših kućnih ljubimaca zagreje Zemlju do nenastanjivosti, velike korporacije žele da ubijaju psihijatrijskim lekovima. Uostalom, samoća ubija, ona ubija gore od pušenja, ako je verovati stručnjacima. Generaciji Z biće potrebna medicinska intervencija velikih razmera kada se bude našla s druge strane ove zelene „faze”, zaključila je Buniski za Raša tudej.