Bauk Ajove u Demokratskoj stranci

Demokratska stranka danas organizuje druge unutarstranačke izbore, a mnogima je nejasno šta se dogodilo i na prvim. Iako je partija posle mnogo zbrke, odlaganja i skoro nedelju dana zakašnjenja objavila konačne rezultate u Ajovi, nije razvejala sumnju u regularnost izbora.

Prvi okršaji na kojima se bira izazivač predsedniku Donaldu Trampu održani su prošlog ponedeljka u haotičnoj atmosferi – demokrate su saopštile da im je otkazala aplikacija za unos glasova i da ne znaju koliko je ko bio uspešan u Ajovi. U nedelju su konačni rezultati potvrdili preliminarna saznanja, prema kojima se najveći broj birača odlučio za nekadašnjeg gradonačelnika Saut Benda u Indijani Pita Butedžedža. To nije stavilo tačku na kokus (stranački skup gde okupljeni glasaju podizanjem ruke) u maloj poljoprivrednoj državi jer je drugoplasirani kandidat, levičarski senator Berni Sanders, preksinoć najavio da će tražiti da se glasovi makar delimično ponovo prebroje. Iako pobednik, i Butedžedž je upozorio na nepravilnosti, što je uradila i trećeplasirana senatorka Elizabet Voren, prenosi sajt „Voks”.

Kako ocenjuje „Njujork tajms”, glasanje u Ajovi se pretvorilo u „fijasko epskih razmera” jer je pokazao da je Demokratska stranka neozbiljna i nepripremljena u suočavanju sa Trampom. Mada su volonteri danima pre kokusa prijavljivali da aplikacija ne radi ili da oni ne znaju da je koriste, partijsko rukovodstvo nije učinilo ništa da popravi softver i obuči aktiviste na terenu. Navode se brojni primeri „nedoslednosti” prilikom brojanja i prijavljivanja glasova sa biračkih mesta i njihovog pretvaranja u delegatske glasove.

„Intersept” piše da iza sporne aplikacije za unos glasova stoje kompanije „Šedou” i „Akronim”, blisko povezane sa brojnim etabliranim demokratama. Umereni kandidati Pit Butedžedž i nekadašnji američki potpredsednik Džo Bajden u svojim su kampanjama na ovim stranačkim izborima angažovali upravo „Šedou”, firmu koju su pokrenuli nekadašnji članovi izbornog štaba Hilari Klinton. Prema izvorima ovog sajta, pojedini članovi Demokratske stranke su u Ajovi upozorili da ove dve kompanije nisu objektivne i da se ne odnose isto prema svim kandidatima. Ponovo su se pojavile optužbe da partijska mašina radi protiv progresivnih kandidata, a u korist centrista, kao što se 2016. govorilo da su radili protiv Sandersa i za Hilari Klinton. Na tom tragu je i demokratska kongresmenka i Sandersov podržavalac Ilhan Omar, koja je prva skrenula pažnju na veze između Butedžedža i firme „Šedou”.

U svakoj saveznoj državi glasovi simpatizera pretvaraju se u delegatske glasove, koji se dodeljuju kandidatima na završnoj konvenciji. Razlika u glasovima između Butedžedža i Sandersa u Ajovi bila je minimalna, pa je prvi osvojio 13, a drugi 12 delegata. Veće države donose veći broj delegata, a neke od njih sve delegatske glasove dodeljuju kandidatu sa najvećim brojem glasova (za razliku od Ajove, koja ima proporcionalan sistem). Da bi se dobila stranačka nominacija za predsedničke izbore, potrebno je 1.990 delegatskih glasova.

Loš start demokrata je Republikanskoj stranci pružio priliku da tvrdi da njeni politički protivnici nisu u stanju da organizuju ni stranačke izbore, a kamoli državu. Za američke liberale je peh u Ajovi rizičan i zbog toga što bi mogao da dovede do slabe izlaznosti u ostalim saveznim državama. Sada su sve oči uprte u Nju Hempšir, drugu „stanicu” stranačkih predizbora.

Pred današnje suočavanje, demokratski kandidati uglavnom napadaju Sandersa zbog njegovih „radikalnih” ideja – veći porezi za bogate, zelene tehnologije, besplatno lečenje i obrazovanje. Bajden (četvrti na izborima u Ajovi) upozorio je da njegov partijski rival odbija umerene birače jer zagovara demokratski socijalizam. I Butedžedž je ocenio da bi bilo opasno da senator iz Vermonta osvoji nominaciju, složivši se sa voditeljem Ej-Bi-Sija da će Demokratska stranka teško poraziti Trampa ako je bude predstavljao kandidat „koji brani socijalizam”. Na senatora se obrušio i šef Bele kuće, nazivajući ga komunistom.

U intervjuu za Foks njuz, Sanders je kazao da predsednik ne razume razliku između komunizma i socijalizma i ocenio da je Amerika već u znatnoj meri socijalistička zemlja. Sada „socijalna davanja” odlaze Pentagonu i milijarderima poput Trampa (poreske olakšice), objašnjava Sanders, dodajući da se on zalaže za to da država ubuduće pomaže siromašnima, radnicima i srednjoj klasi.