Manje prava za putnike u avio-saobraćaju

Putnici iz Evropske unije uskoro bi mogli da imaju manje prava u vazdušnom saobraćaju. U medijima se spekuliše da je Hrvatska najavila da će za vreme predsedavanja Evropskom unijom predložiti izmenu ovog zakona koji reguliše prava putnika u avio-saobraćaju. Tako bi, ako se to i dogodi, putnici imali pravo za nadoknadu troškova samo ukoliko let kasni pet i više sati, umesto dosadašnjih tri sata. Potpredsednica evropskih socijalista Biljana Borzan oštro je nedavno osudila ove najave hrvatske vlade i smatra da je ovakav predlog skandalozan.

– Prava putnika u vazdušnom saobraćaju već godinama su na snazi, a još uvek tek 14 odsto građana zna za njih. Čak 72 odsto putnika u slučaju problema se ne žali jer smatra ili da nema smisla ili da neće biti dovoljno obeštećeni. Smanjivati prava koje ionako putnici ne uspevaju da ostvare je opasno. Učiniću sve da ovakav predlog ne prođe u Evropskom parlamentu – izjavila je Borzanova.

Ona je objasnila da ne vidi razlog zašto bi se avio-kompanijama izlazilo u susret. Iako beleže ogromne zarade, objašnjava, statistike pokazuju da avio-kompanije u samo pola slučajeva otkazivanja ili kašnjenja priznaju putniku da ima prava za nadoknadu štete.

– Većina putnika tako sama plati nastale troškove poput hotela ili hrane, a koji su često veći i od naknade na koju imaju pravo. Ovo je baš manir naše vlade, kojoj nije dovoljno što uništava prava potrošača u Hrvatskoj, već sad smanjuje i evropska prava na koje se naši građani mogu pozvati – kaže Borzanova.

Avio-kompanije su, inače, prema važećim propisima u slučaju vanrednih okolnosti poput terorističkih napada ili vremenskih nepogoda izuzete plaćanja odštete putniku, tako da su otkazivanja letova u poslednjih nekoliko godina posledica isključivo njihove neorganizovanosti.

Zaštita prava putnika u javnom avio-saobraćaju u Srbiji uređena je Zakonom o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. Ti propisi u potpunosti su usklađene s evropskim u pogledu naknade štete i pomoći putnicima u slučaju uskraćivanja ukrcavanja ili otkazivanja letova ili velikog kašnjenja letova.

Kako za „Politiku” kažu u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, u Srbiji je prošle godine primljeno i obrađeno 417 reklamacija i u velikoj meri su se odnosile na kašnjenja letova. Ostale pritužbe putnika odnosile su na povredu prava prilikom otkazivanja leta, uskraćenog ukrcavanja, te problema u vezi s prtljagom.

Na pitanje da li putnici u Srbiji imaju ista prava kao i oni u zemljama u EU naši sagovornici objašnjavaju da važeći propisi ne propisuju obavezu avio-prevoznika na isplatu odštete u slučaju kašnjenja leta.

– Međutim, kada je reč o državama EU, u praksi se uzima u obzir presuda Evropskog suda pravde od 19. novembra 2009. godine, kojom je odlučeno da putnici čiji letovi kasne mogu da budu tretirani u pogledu prava na naknadu štete, kao putnici čiji su letovi otkazani, ukoliko vreme koje su izgubili usled kašnjenja iznosi više od tri sata – navode u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

Oni objašnjavaju da to znači da u slučajevima kašnjenja leta od tri ili više časova, avio-prevoznici koji potiču iz zemalja EU(važi i za potpisnice ESAA sporazuma), prilikom odlučivanja o odštetnim zahtevima putnika, trebalo bi da plate odštetu ako je do kašnjenja došlo njihovom krivicom. Isto tako, u slučajevima dužeg kašnjenja zakon propisuje da putnici imaju pravo na vraćanje troškova ili preusmeravanje puta, odnosno biće im ponuđeni bez naplate obroci i osvežavajući napici primereni vremenu čekanja, hotelski smeštaj, prevoz ili elektronska komunikacija.

U direktoratu kažu da multilateralni sporazum između Evropske zajednice i ostalih zemalja potpisnica (jedna od je i Republika Srbija) o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja obavezuje avio-prevoznike na poštovanje zakonskih odredbi koje regulišu i prava putnika.