Postali smo „meka" za prljave industrije

Gusta, lepljiva i otrovna magla okovala je proteklog meseca veliki broj gradova u Srbiji, svrstavajući ih istovremeno u najzagađenije na svetu. Građane nisu mnogo utešile ni ohrabrile reči ministra zdravlja Zlatibora Lončara da zagađenje vazduha koji udšu nije tako „alarmantno i strašno” da bi uopšte i zasluživalo pomena, napomenuvši ipak da, za svaki slučaj da ne treba bez preke potrebe napuštati domove. Utehu nisu pružile ni reči lekarke koja je putem jednog od medija uputila poruku da se od udisanja zagađenog vazduha ne umire odmah, već se posledice mogu očekivati posle desetak i više godina! Vlada Srbije oglasila se tek kada je problem sa zagađenim vazduhom došao do usijanja. Premijerka Ana Brnabić „hitno“ je formirala radno telo koje će pratiti situaciju u vezi sa zagađenjem vazduha i tražiti rešenje problema.

Ne možemo se igrati žmurke i čekati da radno telo pronađe zagađivače i preduzme odgovarajuće mere, kada su oni dobro poznati, počev od smederevske železare, zrenjaninske fabrike guma, pančevačke Azotare... do RTB Bor. Država je sklopila ugovore sa stranim investitorima u kojima klauzula o zaštiti životne sredine izgleda da i ne postoji ili je tek puka formalnost, pa se investitori ni najmanje ne trude je sprovodu. Oni su se, izgleda, postarali da zagađivače vazduha iz svojih zemalja presele u Srbiju. Nedopustivo je da se na račun nekoliko stotina novootvorenih radnih mesta, desetine i stotine hiljada ljudi budu izložene udisanju zatrovanog vazduha.

Zamenik gradonačelnika se ponudio da za pet godina oslobodi Beograd zagušljivog vazduha, tako što će posaditi pet miliona stabala. Nije mu bitno što u Beogradu nema mesta za toliku šumu.

Dr Miroslav Todorović, Beograd