Ako nemaš odnesi...

Pančevo – U pančevačkom Kotež 1 odskora stoji za drvo pričvršćena tabla, s koje onima u prolazu ili svraćaju u market preko puta, pa i svim žiteljima naselja stiže poruka sledeće sadržine, i sva u stihu: „Ako imaš donesi, ako nemaš odnesi. Da li to bila garderoba, ili možda hrana, nekome ćeš pomoći ovog dana.” Neko se baš potrudio da tablu napravi i postavi, a neko zastao, pročitao i okačio punu kesu. Bili smo slobodni da zavirimo. Unutra oko kilo luka, isto toliko brašna i pakovanje testenine.

Pitamo prodavačicu u obližnjoj trgovinskoj radnji, zna li ko je i kada postavio humanitarni čiviluk. Kaže, ni ne zna da je tu. Postarija žena ispred sedi na hoklici i zubatom februarskom suncu. Prodaje dve tegle zimnice, domaći beli luk, nekoliko vezica peršuna, struk suvog bosiljka i štrikane vunene čarape. Kaže ovde je svakodnevno, a tabla desetak dana, ne više od dve nedelje.

„Ja da ostavim nemam šta, a slabo joj prilaze i ovi što žive u zgradama okolo. Kesa je tu od jutros, bila je tu kad sam došla, verovatno je neko ostavio sinoć i još je niko nije uzeo. Pravo da vam kažem ne znam tačno ni o čemu se radi, piše nešto, al’ se ništa ne vidi. Trebao je taj ko se toga dosetio da napiše da se vidi”, priča ona, a dvojica higijeničara gradske čistoće dodaju da su ovde pokupili nekoliko kesa s đubretom. Nisu, primećuju, bile zakačene, već ostavljene ispod, iako se nedaleko nalazi i kanta i kontejneri namenjeni bacanju otpada.

Prolaznici i nekoliko onih koji su baš izašli iz marketa, u prolazu i ne osvrću se, pa im skrećemo pažnju na tablu, papir s porukom u foliji, koji odoleva kiši i košavi na tri ziherice. I oni uglavnom ne znaju o čemu se radi.

„Znate šta, bilo je i ranije kesa, ali okačenih na kontejnerima. Ostave ljudi uglavnom bajat hleb, jer greota je da se hleba baca. Pokupe ih ovi što preturaju po đubretu u potrazi za ostacima hrane i starom odećom, pa kad prođu i skupljači sekundarnih sirovina, ostave samo nered i više je đubreta van kontejnera nego u njemu. Takav smo mi narod”, primećuje stanovnica Koteža, a na ovu organizovanu inicijativu gleda kao na usamljen pokušaj, „od kog neće biti ništa”.

Bilo je u Pančevu sličnih ideja koje nisu uspele da prerastu u akcije. Svojevremeno je u centru grada bio aktuelan i „humanitarni štender”, na kom su oni koji žele da pomognu nevoljnicima mogli da ostave polovnu odeću, a pomenuti odaberu i odnesu onu koja im odgovara. Trajalo je to nekoliko dana, pa je „garderober na otvorenom” nestao, a inicijativa završena pre i nego je i zaživela.