Smetnje na vezama

Ovih dana došlo je do smetnji i ozbiljnog krčanja na relaciji dveju bratskih država, što preti, nažalost, eskalacijom sukoba. Sve je krenulo od predsednika Mila Đukanovića, koji je požurio sa famoznim zakonom o slobodi veroispovesti da, po sopstvenoj izjavi, zaokruži državnost Crne Gore!? Na putu kojim je krenuo, čovek na to ima pravo, ali nije dobro domislio gde to vodi. Mene malo čudi ova besomučna galama sa svih strana na sirotog predsednika Mila. Više je razumevanja za našu violentnu braću Crnogorce imao čuveni Ilija Garašanin, kad je u „Načertaniju” napisao: „Sa Crnogorcima ćemo uvek imati problema, ali oni su naši”. Čovek se u skladu sa osnovnim ljudskim porivom i nagonom za održanje bori prvenstveno za sebe i svoju familiju, pa ako pretekne nešto, i za svoj narod. To je osnovni nagon za opstanak. Ako treba, menjaće i politički koncept. Ovim aktom Đukanović je pokazao i brigu za državu.

Uzmimo hipotetički da se nije kandidovao za predsednika Crne Gore, šta bi bilo? Kao čovek sa fakultetskom diplomom (nefalsifikovanom) radio bi u nekoj firmi, verovatno dogurao do šefa službe, pa i do direktora, i imao platu sedam-osam stotina evra, možda i hiljadu, i to je sve. Jad i tuga. A ovako, stekao je grdne pare, univrrzitet, banku, autoritet, ugled i poštovanje, itd. Samo mu supruga nosi na ruci dvosobni stan (narukvica). I tako više od trideset godina. Sve kao iz bajke ili Holivuda. Gde, u maloj siromašnoj državici koja je oduvek zavisila od tuđe pomoći. Prema tome, nama je ostalo samo da mu zavidimo. Jedino da oni „žabari” ne preturaju po fiokama i traže one tužbe u vezi sa švercom. Da ako i to zastari.

Tomica Babić, Beograd