Usevi u dobrom stanju

Pančevo – „Usevi posejani u prvoj polovini oktobra u zimu su ušli izbokoreni, oni kasniji trenutno imaju dva do tri razvijena lista i u dobroj su kondiciji”, ocenjuje za „Politiku”, stručnjak za ratarstvo Bogdan Garalejić, rukovodilac Savetodavne službe Instituta „Tamiš” u Pančevu. On dodaje da ovako topla zima nije karakteristična, da je slična bila i pretprošla, pa je pšenica, uprkos temperaturama, u fazi mirovanja i nema pojave kretanja korenova.

Polja južnobanatskih opština Pančevo, Alibunar, Kovačica i Opovo nisu ove zime videla beli pokrivač, ali je bilo kiša, izuzetno značajnih za dalju vegetaciju i stvaranje rezervi vlage. I to jeste karakteristično za jesen, tokom koje je od oktobra do decembra, u nekoliko navrata palo i po 30 litara kiše po metru kvadratnom, što su dovoljne količine padavina za nicanje useva, a rezerve se pomogle da pšenica ovako dobro izgleda, pa sneg, pre svega kao izvor vlage, usevima nije zafalio.

„Godinama imamo problem nedovoljne vlage u zemljištu, a onda tokom aprila, maja i juna padne količina s kojom ne znamo šta ćemo. Ti viškovi vode mogu da naprave problem sa setvom kukuruza i suncokreta, ali i sa vodoležajevima na nekim parcelama. Za sada imamo dobre uslove za rast i razviće pšenice, ozimog ječama, koji je u zimu ušao izbokoren, i uljane repice, koja je normalno nikla i uspela da uđe u fazu lisne rozete. Usevi praktično sada miruju na poljima, ali imaju zadovoljavajuće uslove da se razvijaju.”

Za ozimu pšenicu, posejanu na 24.000 hektara i ostala strna žita idealan scenario bi bio – umereno hladno vreme, s prosečnim temperaturama za ovo doba godine, da ne bude topao mart mesec kao prošle godine i dovoljna količina padavina, kako bi se već za koji dan krenulo s prihranom. Treba pratiti situaciju i meriti potrebe, jer taj posao se ne sme, upozorava Garalejić, raditi od oka i onako iskustveno. Genetika je, sa „zelenom revolucijom”, doprinela da imamo sorte koje dobro reaguju na povećane količine azota i daju dobre prinose, ali potrebe za njim se moraju izmeriti.

Ratarima ovog dela Banata predstoji i prolećna setva na više od 150.000 hektara, na kojima će se kukuruz, „kralj banatskih polja”, zadržati na prošlogodišnjih 60 odsto površina. Standardna će biti i najznačajnija prolećna biljna vrsta – suncokret na oko 35.000 hektara, soja će zauzeti 8.000, a šećerna repa, tek negde oko 3.000 hektara. Tačne površine će biti utvrđene zahvaljujući napretku tehnologije, napominje sagovornik, snimanjem površina kao i izveštajima trezora, koji će resornom ministarstvu dati približno tačne površine.

Zahvaljujući ipak dovoljno niskim temperaturama, smanjuje se broj glodara na usevima, naročito poljskih miševa, koji prave štetu oko rupa u kojima s nalaze. Pojedini poljoprivredni proizvođači su već obavili trovanje mamcima, ali se s tim poslom, upozorava struka, mora biti pažljiv i oprezan. Nikada se ne tretira čitava površina, niti se otrov sme razbacivati, jer se tako truje sav živi svet koji ne može da napravi razliku u zrnu. Zato mamce treba kašikom ubacivati u rupe i zatvarati nogom.