Prvi put definisan genocid nad srpskim narodom

Osnivanjem memorijalnog centra „Staro sajmište” čuvaćemo uspomenu na žrtve u prošlosti i podsećati da se stradanja ne smeju ponoviti, a donošenjem zakona obezbedićemo prikupljanje podataka, obrađivanje i obezbeđivanje tih podataka na jedinstven način na jednom mestu, rekao je juče Vladan Vukosavljević, ministar kulture, predstavljajući ovaj akt u Skupštini Srbije. Svi poslanici, vlasti i opozicije, pozdravili su ovaj zakonski predlog.

Obrazlažući Predlog zakona o memorijalnom centru „Staro sajmište”, ministar Vukosavljević je rekao da se zakonom osniva ova ustanova kulture, koja će biti posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta, odnosno na prostoru nacističkog logora Jevrejski logor Zemun i Prihvatnog logora Zemun. Prema rečima ministra, obavljene su široke konsultacije, a u toku izrade zakona uzeta su u obzir evropska iskustva, imajući u vidu pravne sisteme evropskih zemalja po kojima su obrazovani memorijalni centri, kao što su Državni muzej Aušvic-Birkenau u Poljskoj, čiji je osnivač Republika Poljska.

Bojan Torbica (PS) kazao je da je prostor Starog sajmišta jedan od retkih preostalih prostora u ovom delu Evrope koji nije dostojno obeležen, kao drugi logori smrti, a ima strašnu poruku za Srbiju i srpski narod. Dodao je: „Osnivanje memorijalnog centra ’Staro sajmište’ ima veliki značaj zbog procesa istorijskog revizionizma koji je poslednjih decenija prisutan ne samo u našem regionu već i u značajnom delu Evrope i sveta.”

Konstatujući da je ovo predlog o kome ne treba da bude razlika, Đorđe Vukadinović (NS–PZSS) podržao je sa, kako je rekao, zadovoljstvom formiranje memorijalnog centra, „mogu samo da izrazim žaljenje što to nije učinjeno ranije, ali bolje ikad nego nikad”. Istakao je da zakon nije loš, da neka rešenja mogu biti bolja, ali „ključno je to da se na ovaj način daje doprinos kulturi sećanja, što je jako važno, posebno u kontekstu aktuelnih tenzija i procesa u savremenom svetu, koji ne možemo ignorisati, a koje se sastoje u tendencijama revizionizma i pokušaja relativizacije onoga što se dešavalo u Drugom svetskom ratu, pre svega mislimo na genocid nad Jevrejima, ali i drugim narodima”.

Dodao je da izgradnju memorijalnog centra vidi ne samo u kontekstu kulture sećanja već kao ugrađivanje u nacionalni identitet, na način na koji to do sada nije činjeno – kroz obrazovanje i nastavne planove. Pitao je ministra Vukosavljevića da li je „predviđena organizaciono-strukturna relacija memorijalnog centra ’Staro sajmište’ s Muzejom genocida, za koji dobar deo javnosti ne zna ni da postoji”.

Ministar Vukosavljević mu je odgovorio da ne zna zašto ranije nije donet ovakav zakon jer ne zna na šta je tačno mislio, ali „slažem se s vama da je trebalo ovakav zakon doneti ranije”. Dodao je: „Ovim zakonom se prvi put u jednom zakonskom tekstu definiše genocid nad srpskim narodom, što je bio višedecenijski propust. Tako je navedeno da je genocid nad srpskim narodom izvršila Nezavisna država Hrvatska, nacistička Nemačka i njeni saveznici tokom Drugog svetskog rata na prostoru Kraljevine Jugoslavije. Nadam se i verujem da će se u ovom društvu brzo poroditi svest o neophodnosti donošenja zakona o zabrani negiranja genocida u takozvanoj NDH.” Dodao je da je nedavnim izmenama Zakona o kulturi definisana kultura sećanja „za čiju primenu je nadležan Muzej genocida” i izneo uverenje da će u saradnji memorijalnog centra „Staro sajmište” i Muzeja genocida, na čijem proširenju i kadrovskom jačanju treba raditi, stvoriti uslovi i za naučnoistraživački rad i za sveobuhvatniji pristup.

Nemanja Šarović (SRS) kazao je da je dobro doneti zakon, ali da je „donošenje ovog zakona posledica pritisaka jevrejske strane, da toga nije bilo, ko zna kad bi ovaj zakon bio donet”. Kazao je da su naprednjaci „2016. godine obećali izgradnju ovakvog centra do 2018, a danas je 2020. godina”. Rekao je da zadatak svih, bez obzira na stranačku pripadnost, treba da bude da se govori o zločinu nad srpskim narodom i ko ga je počinio, „nije sramota biti žrtva, ali je sramota ćutati o tome”.

Podsetio je na stradanje Srba u poslednjim ratovima na prostoru bivše SFRJ i istakao: „Identifikovano je 3.567 lica koja su počinila zločin nad Srbima u Sarajevu, niko ne odgovara. Pa ako ćute oni i njihovi mentori, zašto vi ćutite, zašto se to pitanje ne pokreće?” Šarović je zamerio i jednom od diskutanata što je rekao da „žrtve nemaju nacionalnost, žrtve su samo žrtve”, istakavši da „izgleda samo srpske žrtve nemaju nacionalnost, sve ostale imaju i i te kako se o njima govori”. Milanka Jevtović Vukojičić (SNS) odgovorila mu je da SNS ne ćuti o zločinima nad Srbima, da je predsednik Srbije inicirao obeležavanje zločina nad Srbima i u „Oluji” i NATO bombardovanju... Polemika radikala i naprednjaka na ovu temu je potrajala.