Pristrasnost nezavisnih analitičara

Ono što naši građani imaju priliku često da čuju kao tzv. nezavisne analize još nezavisnijih eksperata u pogledu evropskih integracija, koji se združeno i pregalački udruženo upinju da objasne kako se u Srbiji ne sprovode suštinske reforme a iz obaveza u okviru pregovora o članstvu, u svojoj jednostavnoj suštini su kronistički pristup, odnosno praksa pristrasnosti pri dodeli posla tzv. nezavisne ekspertize o evropskim integracijama i evropskim poslovima. I to jedne uske, prepoznatljive i iz istog legla odgajane grupe prosečnih studenata, lenjih birokrata uhlebljenih još pre više od decenije u nekadašnjoj Kancelariji za evropske integracije, a koji su svojevoljno iz razloga nemogućnosti dalje uzurpacije procesa, procedura i državnih beneficija izašli iz sistema nakon što je vlada od 2017. preinačila i restrukturirala ovu instituciju u Ministarstvo za evropske integracije.

To je ono što rukovodi ovu grupu direktno partijski opredeljenih pojedinaca, koji su i za vreme rada u KEI, a kasnije MEI, radili svesno i aktivno protivno instrukcijama i interesima Vlade Republike Srbije, a za svoj privatni korporativno utemeljen interes, da u svojim nastupima na neutemeljen i smešno umišljen način kritikuju i optužuju Vladu Srbije, jer i dalje sebe vide kao Prometeje evropske ideje, a zapravo su birokratski paraziti koji ničim nisu doprineli boljem imidžu Srbije, niti suštinskom reformskom napretku sve do 2014. godine, do kada su se oni i njihovi politički gurui pitali u poslovima evropskih integracija.

Svojim poluznanjem, podaničkim i nekritičkim odnosom prema predstavnicima EU, u „njihovo vreme” kreirali su sliku Srbije kao zemlje koja nema politički stav, ali ima grupu ovih samozvanih „evropejaca” koji svojom proliferacijom proevropske retorike podilaze očekivanjima srednje i niže briselske administracije, a koji su suštinski uspeli samo da se zapate kao projektna klasa koja je na pretpristupnim fondovima davala svoje nikome potrebne i pogrešne analize od kojih građani Srbije nisu videli nikakve koristi. Otuda takva salva kritika i žalopojki koje su usmerene na predsednika Srbije, Vladu Srbije, stranku SNS i mene kao ministra za evropske integracije. Jer, meni da drže lekcije o evropskim integracijama i međunarodnim odnosima ta parazitska grupa nikada, još na fakultetu FPN nije mogla, jer sam i tada bila najbolji student u generaciji, pa i akademsku karijeru započela upravo kao demonstrator na predmetima o kojima, pokazalo se, oni nisu mnogo naučili.

Dakle, sve što su oni radili podupirući vlade do 2012. godine, pa donekle i do 2014, bilo je usmereno na (o)čuvanje privilegovane pozicije evropskih znalaca i stvaranje njihove grupe kao projektne klase koja će da putuje da bi podilazila i klimala glavom, loše pregovarala u ime i za račun Srbije i njenih građana. Oni su „klasa” koja suštinski ne želi Srbiju u EU jer kad se u potpunosti primene svi standardi EU u svim oblastima, pokazaće se koliko je manjkavo i njihovo znanje i njihovo poštenje.

Vlada Republike Srbije sprovodi proces reformi, težak i zahtevan u svim oblastima, na način delotvoran, obuhvatan, sa dalekosežno pozitivnim rezultatima za građane. Kao ministar za EI otvorila sam, zajedno sa tada premijerom Vučićem koji je bio na nekoliko međuvladinih konferencija, više od polovine poglavlja koje pregovaramo. Jer je to rezultat ozbiljnih reformskih aktivnosti cele vlade, ali i odgovornog, zrelog i promišljenog postavljanja vlade u odnosu na višeslojno prekomponovane  međunarodne okolnosti, interese građana i strateške ciljeve i prioritete.

Srbija je danas zemlja koja prednjači u svim oblastima reformi – ekonomskim, demokratskim i u oblasti dobrog upravljanja. Ne sviđa se to svima u EU, koji bi želeli da se Srbija ne „odlepi” previše od drugih u regionu, te se ni ovoj projektno klijentelističkoj kliki ne dopada. I tu nisu u stanju da pokažu bar malo kuraži da brane interese građana Srbije. Vladu Srbije i mene lično kao ministra u vladi rukovodi samo jedan, najvažniji i jedino meritoran test – većinske ocene građana kako o procesu EI, tako i o politici razvojne stabilnosti koju vlada sprovodi na unutrašnjem i spoljnom planu.