Misterija ostavke Vladislava Surkova

Vladimir Putin je razrešio dužnosti svog savetnika Vladimira Surkova – glasi saopštenje Kremlja objavljeno u utorak, međutim iza ovog kratkog saopštenja nalazi se jedna od komplikovanijih priča. Odani Putinov saradnik, čovek raznolikih talenata i sposobnosti, koji je radio na „vrućim” temama, poput Ukrajine, Abhazije i Južne Osetije, razrešen je dužnosti savetnika na sopstveni zahtev jer je smenjen sa mesta glavnog ruskog pregovarača za Ukrajinu. U Kijevu su ga smatrali „tvrdim” sagovornikom, bio je na listi ljudi kojima su uvedene sankcije nakon pripajanja Krima i rata u Ukrajini, a bivšeg premijera Donjecke samoproglašene republike Aleksandra Zaharčenka, ubijenog u atentatu u avgustu 2018, nazvao je „bratom” i „herojem”.

Ruski politički analitičar Aleksej Česnakov je još 25. januara objavio da je Surkov napustio državnu službu i da će kasnije saopštiti razlog svoje odluke. Politikolog je na ruskoj društvenoj mreži „Telegram” napisao da je Surkovljeva odluka da podnese ostavku izazvana „promenom kursa prema Ukrajini”. Skoro mesec dana nije bilo jasnog stava da li je „jedna od Putinovih desnih ruku” otišla svojevoljno ili je razrešen dužnosti; da li ide na neku drugu funkciju; da li su se razišli zbog različitih stavova, da li je sasvim izgubio poverenje ruskog predsednika i ko se tu u koga razočarao.

Pošto je prvo objavljeno da je smenjen sa funkcije zaduženog za Ukrajinu i da će na njegovo mesto doći bivši zamenik premijera Dmitrij Kozak, koji je napustio vladu posle smene premijera 15. januara, jedno vreme je administracija preko portparola Kremlja i dalje insistirala na tome da je Surkov ostao na mestu Putinovog savetnika. Dmitrij Peskov je uveravao novinare da nema informacije o ostavci Surkova na tu funkciju, da ne postoji uredba predsednika o razrešenju i da Moskva nije promenila svoju politiku u vezi sa situacijom u Ukrajini.

Delovalo je kao da u pozadini šturih informacija za javnost traju pregovori i da administracija nastoji Surkova da zadrži na važnoj savetničkoj poziciji. Peskov je uspeo da ništa ne otkrije uprkos upornim pitanjima novinara: da li Surkov dolazi na posao, da li je Putin zadovoljan njegovim radom... Česnakov je, međutim, već tada tvrdio da će se „dekret o razrešenju sa dužnosti pojaviti kada predsednik to odluči”, a da je svoju odluku Surkov doneo i da je neće menjati. „To mi je rekao sam Surkov”, napisao je Česnakov. Tako je i bilo.

U utorak je konačno objavljeno da je Putin dekretom razrešio Surkova dužnosti pomoćnika. Nedugo pošto je objavljena vest o razrešenju, došlo je do sukoba između ukrajinskih snaga i proruskog stanovništva u Donbasu i obe strane su, posle dužeg zatišja i niza poteza koji su vodili ka detantu, prijavile poginule i povređene. Mnogi analitičari smatraju da ova vremenska podudarnost nije slučajna.

Istog dana kada je Kremlj zamenio Surkova novom osobom zaduženom za Ukrajinu u Kijevu je došlo do smene u predsedničkom kabinetu. Volodimir Zelenski je smenio svog šefa kabineta Andreja Bogdana, koji je pre obavljanja dužnosti šefa izbornog štaba Zelenskog bio advokat tajkuna Igora Kolomojskog. Na njegovo mesto je postavljen Andrej Jermak, dotadašnji zamenik šefa kabineta koji je bio uključen u pitanja spoljne politike, a neke opozicione stranke i zapadni mediji su naveli da ova promena nagoveštava „blago otopljavanje u odnosima s Rusijom”, pa čak i zaokret ka Moskvi.

Sumnje je podstakao Jermak naglašavajući da je tokom prethodnih godina razvio dobre odnose i konstruktivnu komunikaciju sa Kozakom, zahvaljujući čemu je obavljena razmena ratnih zarobljenika krajem decembra.

Neki ruski politički analitičari, uprkos zacrtanom pravcu koji administracija ima prema Ukrajini, ostavljaju mogućnost da promena pregovarača može da doprinese lakšem postizanju dogovora u okviru sporazuma iz Minska, barem kada je reč o razdvajanju snaga koje treba da se sprovede na svim linijama. Osim toga, oni naglašavaju da bavljenje ekonomskim temama, a zamrzavanje političkih pitanja, predstavlja pragmatičniji pristup u rešavanju ovog konflikta.

Kako je za Bi-Bi-Si napisao urednik Gabrijel Gejthaus, vladalo je nekada u ruskoj politici vreme kada ništa nije moglo da se dogodi bez Vladislava Surkova. On je navodno kontrolisao političke partije u ruskoj Dumi, a da bi se suprotstavio pretnjama „obojenim revolucijama” koje su dovele na vlast prozapadne režime u Ukrajini i Gruziji, Surkov je organizovao prokremaljske grupe mladih koje su parirale ovim okupljanjima opozicije. Pad popularnosti usledio je tokom masovnih protesta protiv Putinove vladavine tokom 2011. i 2012. godine, kada je mnogima njegova nesposobnost da kontroliše stvari na ulicama izgledala kao neuspeh ili još gore – izdaja. Međutim, njega smatraju arhitektom političke ideologije na kojoj Putin zasniva svoju vladavinu, a njegova politička zvezda je ponovo zasijala 2013, kada postaje pomoćnik predsednika zadužen za Ukrajinu i druga osetljiva spoljnopolitička pitanja.

Sredinom januara, malo pre nego što su objavljene vesti o smeni, Surkov je otputovao u Abhaziju da pomogne u rešavanju političke krize, koja je završena iznuđenom ostavkom predsednika Raula Kadžimbe. Surkov je rođen 1964. godine, otac mu je Čečen, a majka Ruskinja. Karijeru je počeo 1987. godine u banci Mentep, u koju ga je zaposlio Mihailo Hodorovski. Kremlj je Surkova uočio i zaposlio nešto pre iznenadnog povlačenja Borisa Jeljcina s predsedničke dužnosti 1999, odnosno kada je Putin došao na vlast. Počeo je da radi kao zamenik predsednika predsedničke administracije. Pisao je i tekstove za rusku rok grupu „Agata Kristi”, a autor je i nekoliko romana pod pseudonimom Natan Dubovicki, što je slično imenu njegove druge supruge Natalije Dubovicke. U periodu od 2008. do 2011. bio je prvi zamenik šefa predsedničke administracije, od 2011. je obavljao funkciju zamenika predsednika ruske vlade, a od 2012. bio je šef administracije ruske vlade. Pomoćnik predsednika je bio i od 2004. do 2008. godine.