Da li će Beograd na vodi biti „spavaonica"

U ranijim tekstovima pisao sam o problemu saobraćaju i tvrdio da Beogradu preti saobraćajni infarkt.

Relativno uske ulice u starom delu grada, podužno parkiranje, često obostrano i kontejneri na kolovozu značajno usporavaju saobraćaj i dovode do kretanja vozila u kolonama, a time i značajnog zagađenja vazduha.

Analizom saobraćajne mreže lako je utvrditi ograničene

mogućnosti u promeni režima saobraćaja, u građevinskoj

intervenciji na raskrsnicama, i proširenju kolovoza.

Beograd na vodi danas je najmarkantnije gradilište. Teško da u Evropi postoji tako atraktivna lokacija uz reku na kojoj se tako intenzivno gradi. Međutim, uvidom u novu maketu

uočeno je pogušćavanje lokacije, uglavnom sa stambenim objektima. Nije teško zaključiti da će se na toj lokaciji biti i mnogo više vozila, i da će proračun jedan stan jednako 1,1 parking mesto biti brzo prevaziđen. Skupi stanovi, ekskluzivna lokacija govore da je realno da se računa jedan stan= 3 parking mesta, možda i četiri. A to podrazumeva značajno veći broj parkinga na lokaciji i značajno veći udar u vršnom času na primarnu mrežu gradskih saobraćajnica u okolini Beograda na vodi. Kada posao bude okončan, putovanje na posao i sa posla trajaće tri sata i duže, a to je neodrživo. Kao rešenje nudi se metro. Nije jasno kako će metro opslužiti Beograd na vodi. Ako je trg ispred stare železničke stanice predviđen za metro stanicu, zašto se sada rekonstruiše, kada će morati da se ponovo raskopava i dislocira skupa linijska infrastruktura, kada započne izgradnja metroa, ili se metro uvlači u lokaciju. To nije jasno.

Došlo je vreme da se na najopetrećenijim pravcima denivelišu neki saobraćajni tokovi i realizuju tunelski prolazi. Trg Slavija je pravi primer da se uz sve napore koji se čine saobraćaj ne može rešiti u nivou. Pojedini saobraćajni tokovi moraju se denivelisati kako bi se sprečio potpuni kolaps saobraćaja. Ne vidi se da se na tome radi.

Uočeno je da se na lokaciji Beograda na vodi forsira stanovanje, a da su gotovo marginalizovani objekti kulture. Decenijama unazad na toj lokaciji i lokaciji na suprotnoj strani Save (Blok 18) predviđali smo trgove, parkove, česme i to posvećene našim zaslužnim, građanima, ali i mesta za skulpture, a sve u cilju humanizacije prostora. Iz makete Beograda na vodi ne vidi se da investitori to žele. Postoji mogućnost da ta lokacija postane sterilna. Nije kasno da se eventualni propusti isprave.

Dr Branimir Ujdur,
dipl. građ. inž. naučni saradnik