Druženje, dobra klopa, udoban smeštaj...

Odbolovali su prvu ispitnu „groznicu” u svojoj akademskoj karijeri i tek sada, posle gotovo pola godine prilagođavanja novoj sredini i napornog učenja, najzad mogu da se opuste. Nešto više od 1.200 brucoša smeštenih u studentskim domovima do sada  je već upoznalo svoje cimere, kolege iz čitaonica, mladiće i devojke sa kojima žive na istim spratovima... Ali, tek posle ispitnog roka za njih počinje period po kome će i decenijama kasnije pamtiti studentski život. Druženja, žurke, muvanja na „klupicama”, čak i prva pijanstva zbog neuzvraćenih ljubavi... sve su to uspomene koje će steći živeći u kolektivnom smeštaju.
Akademci iz unutrašnjosti žive u ukupno 14 domova koji postoje u okviru Ustanove „Studentski centar Beograd” i imaju nešto više od 9.500 budžetskih mesta.

A svaki od ovih objekata po nečemu je poseban i to najbolje znaju oni koji u njemu stanuju.

Na „Karaburmu” najviše jurišaju pravnici, mašinci, bogoslovi i studenti tehničkih fakulteta, i svi oni već decenijama se zaklinju da je u ovom domu druženje najbolje. Socijalni život mnogih od stanara ovog doma razvio se, verovali ili ne, u kupatilima. Ona su spratna, zajednička i bukvalno nezaobilazna za sve. Tu se dešava i najviše poznanstava koja prerastaju u kafenisanja i doživotna prijateljstva. Ako, kad malo otopli, budete prolazili pored ovog doma u večernjim satima, znaćete i zašto on važi za jedan od najveselijih – svake večeri u dvorištu se okupljaju akademci koji neretko i zapevaju. „Karaburma” je uz to i jedan od najprestižnijih domova – jednokrevetne sobe, popularne samice, dostupne su samo studentskom „krem de la kremu” sa najboljim prosekom na fakultetima. Ovaj dom je i najmlađi u bratstvu ustanova za smeštaj studenata, a prve stanare primio je pre četrdeset godina.

Nasuprot živahnoj „Karaburmi” je i ozbiljniji, najstariji studentski dom „Kralj Aleksandar Prvi”, među akademcima poznat pod starim imenom „Lola”. Postoji nešto više od devet decenija, a inače je adresa najmarljivijih akademaca, pošto, kažu njegovi stanari, ima idealne uslove za studente posvećene ozbiljnom učenju.
Najveći je „Studentski grad” sa četiri studentska doma, a svaki od njih kapaciteta je od 1.000 do 1.200 mesta. I za njega važi da je to jedno od mesta na kojima se najlakše stiču drugarstva, a njihova „linija” u menzi takođe je jedna od najomiljenijih. Prvi blok Studenjaka radi i kao hostel. Sobe najčešće iznajmljuju strani studenti i profesori, ali i mladi turisti koji u Srbiju dolaze zbog manifestacija kao što su „Bir fest”, „Egzit”, Sabor trubača u Guči… Ista opcija postoji i u „Rifatu Burdževiću”. A prema rečima akademaca, u njihovom studentskom restoranu služi se najbolja klopa.

Ako gledamo pojedinačno, „Patris” je ipak najveći jer po kapacitetima nadmašuje svaki od četiri doma u okviru Studenjaka. U njemu je smešteno oko 1.250 studenata. I u njemu, i u „Slobodanu Peneziću”, studenti se najviše hvale dobrim druženjem, kao i u „Četvrtom aprilu” koji je na Voždovcu i za koji se otimaju akademci FPN-a, FON-a, Visoke elektrotehničke škole, Farmaceutskog i Saobraćajnog fakulteta.

Najmanjim brojem mesta, svega 155, ističe se „Žarko Marinović” u Zemunu. Ovaj dom deli zgradu sa Visokom medicinskom školom pa tako ovdašnji akademci imaju šansu da direktno iz kreveta „uskoče” u slušaonice koje su na svega nekoliko desetina koraka od njihovih soba.

„Košutnjak” je, čini se, na najidealnijem mestu. Smešten usred „pluća Beograda”, okružen zelenilom jedne od najlepših gradskih šuma. U njega je „budućnost” stigla pre nego u ostale objekte „Studentskog centra” pa ovdašnji akademci, na čuđenje kolega iz drugih, manje sređenih domova, pomoću studentske kartice pale i gase svetlo u svojim sobama.

Studentski dom „Mika Mitrović” za akademce sa hendikepom je modernizovan i prostor im je u potpunosti prilagođen – od ulaza pa sve do tuš kabina u sobama za studente koji se kreću uz pomoć kolica. Uz to, oni kojima je to potrebno ovde mogu stanovati i sa svojim personalnim asistentima – ljudima u koje imaju najviše poverenja i na koje mogu da se oslone – ocem ili majkom, bratom ili sestrom, drugom ili drugaricom. U početku je ovaj dom bio rezervisan samo za rekonvalescente i studente sa hendikepom, ali sada je za njih opredeljen deo soba, dok u ostalima žive kolege koje su mesta dobile na regularnim raspodelama.

Jedini objekat „Studentskog centra Beograd” rezervisan samo za devojke jeste „Vera Blagojević”, a sastoji se iz dva doma. Ni ovde nije lagano doći pa mesta uglavnom pripadnu najambicioznijim i najbolje rangiranim damama na raspodelama.