Srbija zaslužuje kompromis

Kosovo se nalazi u Evropi, to nije produžetak Sjedinjenih Američkih Država, nije 51. država SAD i zato u evropskom okviru treba pronaći rešenje. Na ovaj način istoričar i počasni profesor pariske Sorbone Žan-Pol Bled u razgovoru za „Politiku” ocenjuje inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona da zajedno s Nemačkom oživi dijalog Beograda i Prištine.

– Problem je veoma delikatan i verovatno je ovo najbolji put ka rešenju – kaže Bled, koji je od 2015. inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti, a u Beograd je ovog puta došao da bi održao predavanje povodom 180. godišnjice francusko-srpskih odnosa. Navodi i da je Makronov predlog za zajedničku inicijativu s Nemačkom pozitivan izbor i zbog toga što je već mnogo godina „saglasje između Francuske i Nemačke motor Evropske unije”. „Tako je bilo i dok je Velika Britanija bila u EU, a sada će biti još izraženije”, ističe francuski istoričar koji važi za jednog od najboljih poznavalaca istorije Nemačke i Habzburške monarhije.

Oseća li se rivalstvo Evrope i SAD u rešavanju kosovskog pitanja?

Bojim se da američka diplomatija ovde, kao i na drugim mestima, praktikuje jednu grubu politiku, a radi se o problemima koji traže suptilne pristupe.

Koji je, po vašem mišljenju, maksimum koji Srbija može da dobije po pitanju KiM danas, zaslužuje li ona kompromis koji traži, posle svega što joj se dogodilo u poslednjih 20 godina?

Naravno. Nisam u središtu razgovora i ne mogu da vam kažem kakvi bi mogli da budu obrisi jednog kompromisa. Ali svakako da Srbija zaslužuje kompromis. To potvrđuje upravo činjenica da su odnosi sa Srbijom doživeli smirivanje, da smo prevazišli hendikep iz devedesetih godina.

S predsednikom Žakom Širakom bili ste u Beogradu pre 19 godina. Kako biste ocenili odnose Srbije i Francuske danas?

Kao dobre. Naravno da smo ih u ratovima devedesetih zakomplikovali, ali je još tada predsednik Širak ocenio da je potrebno i neophodno da se iznova vrlo brzo obnovi dijalog. Na toj osnovi se dijalog nalazi i danas. Jasno je da je poseta predsednika Makrona Beogradu u julu 2019. važan događaj.

U Beogradu ste boravili i 1999. u vreme bombardovanja, pokazavši solidarnost sa srpskim narodom. Kako vam s ove vremenske distance sve to deluje?

Ne menjam sud koji sam doneo u to vreme. Nisam stao na stranu vlade u mojoj zemlji, smatrao sam da postoje velika tradicija i prijateljstvo između Francuske i Srbije i to sam shvatio kao svoju misiju. Takođe bih podsetio da Francuska jeste angažovana da učestvuje vojno, ali je imala i ulogu moderatora, zbog čega je predsednik Širak kod predsednika Klintona intervenisao da beogradski mostovi ne budu bombardovani, a planovi za takvu akciju postojali su u komandi Veslija Klarka.

Budući da ste stručnjak za istoriju Austrougarske, koliko vam stvaranje Albanije 1912. i takozvanog Kosova u moderno doba deluju slično? Čini se da je u oba slučaja Srbija platila?

Prema srpskom gledištu, stvaranje Albanije imalo je za cilj da se spreči izlazak Srbije na Jadransko more, a s druge strane, Austrougarskoj je bilo važno da se to spreči. Ali trebalo bi da imamo u vidu još jednu evropsku državu koja je bila veoma zainteresovana da se to dogodi, a to je Italija, koja je i između dva rata ostala prisutna, zbog čega su Beograd i Rim imali konflikt. Danas dve države, Albanija i Srbija, imaju ambiciju da uđu u EU, a što se tiče Srbije, sa sigurnošću ću reći da će se to i dogoditi. Čini mi se da sukobi, odnosno sporovi, mogu da se reše u okviru EU.

Svojevremeno ste izjavili da je tribunal u Hagu jednostrano presuđivao na štetu Srba. Da li je onda, osim na Kosovu, pogrešna predstava o Srbiji plasirana i u slučaju rata u BiH ili Hrvatskoj?

Verovatno. Takođe, mislim da nije jednostavno i nije lako, ali treba se zalagati da se gleda ispred sebe u budućnost. Oživljavanje starih osećanja neće biti najbolji način da se gradi budućnost. Ideja o negativnoj slici Srba sigurno je postojala, ali mislim takođe da polako ta negativna slika nestaje. Deluje mi evidentno, što se Francuske tiče, da smo se malo-pomalo vraćali na pozitivnu sliku od ranije. Da to nije slučaj, ne bismo mogli da razumemo ni politiku koju je pokrenuo i predsednik Makron.

S takvim gledištem, koliko je danas situacija u BiH kompleksna, da li je neophodno sačuvati principe Dejtona?

Ne znam da li se mora spasiti Dejtonski sporazum. Ono što znam jeste da postoji jedan međunarodni okvir koji je načinjen. Ako bi trebalo da se menja, to obavezno opet mora da se dešava u jednom međunarodnom okviru. A to znači da bi bilo komplikovano.

Predsednik Makron je neko koga porede s generalom Šarlom de Golom i njegovom politikom. Može li zaista aktuelni francuski lider da u međunarodnim odnosima utemelji „treći put” i da predstavlja most između Zapada i Rusije?

To je veoma dobro pitanje. Lično, ubeđen sam da spoljna politika predsednika Makrona predstavlja kontinuitet politike generala De Gola, koji je razmišljao o onome što je zvao „Evropska Evropa”, što je slogan za suverenu Evropu. Danas je možda formulacija drugačija, ali suština je ista – jedna Evropa koja govori o sebi samoj i nije pridružena, odnosno svrstana uz SAD. To je evidentno težak put jer postoje, pre svega, vojne implikacije, što automatski komplikuje pitanje. Takođe, predsednik se zalaže za dijalog s Rusijom. Naravno, to ne znači i svrstavanje, već da Rusija bude partner. Težak partner, ali partner. Kontinuitet s generalom De Golom postoji jer je on pravio most prema SSSR-u. Danas se Makron vodi tom logikom, s istim ciljem – Rusija kao partner evropske celine.

Kada s globalnog makroplana to prenesemo na balkanski mikroplan, znači li to da bi Savet bezbednosti kao vrhovno telo morao da potvrdi svako rešenje dijaloga o Kosovu, pa i ono koje bi inicirao Makron?

Ne mogu da govorim u njegovo ime. Ali može se zamisliti da, ako se pronađe kompromis, on bude učvršćen u okvirima UN, odnosno Saveta bezbednosti.

Stanje u EU danas je takođe kompleksno. Smatrate li da je reforma na koju poziva Pariz neophodna?

Poslednjih godina je bilo problema u funkcionisanju EU. S druge strane, znamo da su se u raznim članicama razvili populistički pokreti koji afirmišu neprijateljstvo prema EU, a tu je i treći element, izlazak Britanaca. Kad se sve to sabere, neophodno je nešto preduzeti ako želimo da EU postoji i da bude delotvorna, a ne da bude objekat istorije.

Imami školovani u Francuskoj zamenjuju one iz inostranstva

Kako biste danas ocenili politiku francuskog predsednika kada je reč o radikalnom islamizmu i pretnji terorizma?

Sigurno je da je poboljšan obaveštajni rad i rad policije. Ali predsednik je govorio i onome što se može podvesti pod pretnju od islamističkog političkog separatizma. Prva od važnih mera države odnosi se na imame jer mnogi koji ispovedaju u Francuskoj dolaze iz inostranstva, poput Turske, Saudijske Arabije... Upravo je doneta odluka da se ta pojava suzbije, odnosno da se favorizuje obrazovanje imama u samoj Francuskoj.