Kako je Volfgang Išinger postao agent Kremlja

U Minhenu se prošlog vikenda odigrao ozbiljan političko-akcioni triler. Sve je ličilo na neki od romana Agate Kristi: jedan važan dokument se pojavio, pa je potom nestao, da bi na kraju opet „isplivao”. Pritom se sadržaj dokumenta mnogima nije svideo. „Ubica” je, pretpostavljalo se, i dalje bio u vozu, pošto kompozicija nije nigde stajala, a kretala se velikom brzinom te je bilo nemoguće da osoba koja je dokument uzimala i vraćala – iskoči a ostane živa. Maltene svi putnici su se dali u poteru, a mnogi su već iznosili primedbe povodom tajanstvenog dokumenta za koji se prilično dugo nije znalo da li predstavlja zvaničan stav organizatora „putovanja”.

Predsednik Minhenske bezbednosne konferencije Volfgang Išinger nije krio da je on, između ostalih, tvorac dokumenta o Ukrajini. On je uostalom i potpisnik. Ali je diskutabilno bilo da li je politički plan o Ukrajini u 12 koraka zvaničan predlog Minhenske konferencije. To pitanje je izazvalo najviše bure jer je, ukratko rečeno, podrazumevao pooštrenu kontrolu Evrope nad sprovođenjem Sporazuma iz Minska i postepeno ukidanje sankcija Rusiji.

„Dvanaest koraka ka većoj bezbednosti u Ukrajini i evroatlantskom regionu”, kako dokument zvanično nosi naziv, pojavio se na sajtu Minhenske konferencije i bazirao se na političkom rešenju kao suštinskom za okončanje oružanog sukoba u Donbasu, unapređenju izgleda za konstruktivan dijalog između Ukrajine i Rusije – uključujući i Krim – što bi doprinelo evroatlantskoj bezbednosti.

Koraci u bezbednosnom aspektu predviđaju obnovu zajedničkog centra za kontrolu prekida vatre (1), uspostavljanje direktnih vojnih pregovora u normandijskoj četvorci o prekidu neprijateljstva (2) i unapređenje slobode kretanja (3). U humanitarnom pogledu je predviđeno rešavanje pitanja nestalih osoba (4) i deminiranje (5), a u ekonomskom rekonstrukcija infrastrukture Donbasa, stvaranje donatorskog fonda (6), stvaranje uslova za slobodnu trgovinu (7) i uspostavljanje „mape puta sankcija” – preciznije definisanje kako potezi u primeni Sporazuma iz Minska korespondiraju sa revizijom sankcija (8). Deveta tačka predviđa otklanjanje opasnosti od zračenja i bezbedan transport radioaktivnog materijala iz Donbasa. Među političkim koracima su pokretanje novog direktnog dijaloga evroatlantskih država o izgradnji zajedničke bezbednosti (10), podrška i definisanje zajedničkih oblasti delovanja između EU i Rusije (11) i pokretanje novog nacionalnog dijaloga o identitetu u Ukrajini (12).

Dokument je odmah izazvao žestoke kritike. Najglasnije zamerke su se odnosile na antiukrajinsku orijentaciju, a suštinske na proruski stav da se sankcije postepeno ukidaju kako tačke sporazuma budu ispunjavane. Iza ovog nevelikog dokumenta stoje međunarodni politički eksperti, bivši i sadašnji zvaničnici iz evroatlantskih država: od SAD, Kanade i 15 evropskih država, uključujući i Rusiju. Među njima su i predsednici četiri nevladine uticajne agencije: predsednik Minhenske bezbednosne konferencije Volfgang Išinger, bivši britanski ministar odbrane Des Braun, spoljnih poslova Rusije Igor Ivanov – ukupno 46 osoba.

Pošto je objavljen na zvaničnoj stranici konferencije, odmah ispod dnevnog red, izgledalo je kao da je dokument zvaničan stav barem učesnika, ako ne i država iz kojih dolaze. Glavna tema o kojoj su visoki zvaničnici u Minhenu raspravljali i pokušavali da nađu rešenje već je dovoljno izazivala stres – kako odgovoriti na eru opadajućeg uticaja Zapada – kada se na sajtu pojavilo „kukavičije jaje” predloga rešenja za Ukrajinu iza koga, očigledno, stoje neki uticajni ljudi. Prisetimo se da su o postepenom ukidanju sankcija Rusiji govorili bivši francuski predsednik Fransoa Oland, a potom je i Emanuel Makron rekao da sankcije nisu donele nikakvo rešenje i pokrenuo eru novog razumevanja s Rusijom. Još 2016. godine, tada ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer je predlagao da se u skladu s postizanjem rezultata razmotri postepeno ukidanje sankcija. To su predlagali i tadašnji austrijski kancelar Kristijan Kern i šef diplomatije Sebastijan Kurc.

Ipak, nekoliko sati nakon što je uočen, dokument je „skinut” sa sajta i pojavila se vest da nemačka vlada nije učestvovala u nastajanju „12 koraka za Ukrajinu”. Mediji su se pozivali na izvore koji su tvrdili da predstavnici vlade nisu bili ni obavešteni o ovoj inicijativi i da slabljenje sankcija Rusiji ne može da se dogodi pre primene minskog sporazuma. Ranim jutrom je Atlantski savet u Vašingtonu objavio detaljan odgovor na plan zahtevajući da se odmah odbaci. Tekst je potpisalo 29 osoba, predstavnika američke administracije i diplomatije, uključujući dvojicu bivših zamenika državnih sekretara, bivše američke ambasadore u Ukrajini i Rusiji, bivšeg zamenika generalnog sekretara NATO-a...

Tvorci dokumenta su nisu dali omesti, pa je on ponovo vraćen na sajt, ovog puta s izmenjenim naslovom i linkovima na saopštenja i onih koji ga kritikuju. Volfgang Išinger je optužen za napad na suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, i stavljen na listu desničarskog sajta „Mirotvorac” na kome se nalaze lični podaci, uključujući i adrese, stotina političara, novinara i ličnosti koje su procenjene kao neprijatelji ukrajinske državnosti.

Borba dva koncepta odnosa prema Rusiji dobila je još jedan prilog, a krajnji ishod će verovatno zavisti od procene da li će odgovor na glavnu temu konferencije biti efikasno obuzdavanje Kine i Rusije ili će rešenje ukrajinskog pitanja biti okončano dominacijom Istoka.