Bogom dano zadovoljstvo

Pune dve godine treći na svetu (1983-84), a zatim prvi koji je prekinuo turnirsku nepobedivost svetskog prvaka Kasparova (Brisel 1987. i Barselona 1989), naš proslavljeni olimpijac Ljubomir Ljubojević (58) stigao je ovog meseca iz Španije, gde živi još od 1981.

Može se reći da je dvostruki ambasador, ne samo svoje zemlje, već i šaha, na najlepši način. Poliglota izuzetnih ljudskih i šahovskih osobina, Ljubojević je ovog januara, na superturniru u Vajk an Zeu, dočekan kao istinska zvezda, a ispraćen kao pobednik turnira veterana ispred Timana, Korčnoja i Portiša. Za priču ostaje kako je u analizama učesnika superturnira oborio varijantu kojom je Topalov pobedio Kramnika, pa sutradan, u istoj varijanti pobedio Timana!

To kako Ljubojevića dočekuju ovde i kako on uzvraća, podseća jedino na zaboravljenu opuštenost šezdesetih i ondašnji značaj sportskih legendi beogradskog asfalta. U ono doba, ovako retku radost donosila su samo gostovanja najvećih svetskih asova. Jedan naš šahista sabrao je te utiske, ovde i na strani, ocenom da je Ljubojević danas omiljen kao nekada „el grande Migel”, slavni Argentinac Najdorf.

Razgovaramo u pauzi između mnogobrojnih Ljubojevićevih susreta sa prijateljima koje ne može da odbije. Kao i uvek, odgovara britko i u neprestanom hodu, ali krajnje taktično formuliše sve što se tiče kolega i privatnog života.

Prva tema je aktuelni prodor seniora u vrh svetskog šaha, umesto očekivane invazije tinejdžera. Anand i Ivančuk imaju po 39, Širov 36, Kamski 34, Kramnik i Topalov po 33...

Kako objašnjavate ovaj uzlet srednje generacije? 

Šahisti klasične škole, pre kompjuterske ere, imaju važne prednosti u odnosu na mlađe generacije. Ipak, uspesi u 40. godini bliži su izreci o labudovoj pesmi nego što mogu da služe kao pravilo. Ka vrhu se gigantskim koracima približavaju mladi igrači: Aronjan, Radžabov, Mamedžarov, Karlsen, Karjakin i poneki Kinez...

Koga od njih smatrate najperspektivnijim? 

Norvežanin Magnus Karlsen bi po šahovskim kvalitetima mogao vrlo brzo da postane svetski prvak. Jedina opasnost je senzibilitet njegovih godina, ugrožen odgovornošću koju ta mladost treba da podnese.

Šta su mane „kompjuterske” generacije? 

Kompjuter i Internet su jako korisni za analize i razonodu, ali nije dobro za profesionalca da igra sa računarom umesto sa čovekom! Tako otupljuje oštricu svojih čula kada se susretne sa živim protivnikom. Mnogi mladi i uspešni šahisti danas više veruju računaru nego svom talentu i intuiciji, pa, umesto da su nadahnuti, gube samopouzdanje i često bivaju sputani idejom da će mašina korigovati njihove ocene pozicije.

Šta očekujete od mečeva Anand – Kramnik i Kamski – Topalov?

Ishod meča za svetskog prvaka zavisiće od trenutne forme, teoretske pripremljenosti i motivacije Ananda i Kramnika. Mislim da su šanse podjednake. U meču za izazivača je Topalov, po šahovskim merilima, ubedljivi favorit, ali Kamski ima drugu vrstu kvaliteta.

Kako objašnjavate veliki povratak Kamskog posle duge pauze?

I Fišer je 20 godina bio odsutan pa je opet igrao genijalno! Na mene jači utisak ostavljaju borbenost i upornost Kamskog nego kvalitet njegove igre.

Da li je „kompjuterska afera” uticala na pad forme Topalova?

Ne želim da se vraćam na taj deo prošlosti. Mogu svašta da pričaju o Topalovu, ali on je dao ogroman doprinos vrhunskom šahu, igrajući svaku partiju do poslednjih mogućnosti. Po tome je pravi Fišerov naslednik. Inače, za razliku od igrača klasične škole, kao što su Ivančuk, Anand i Kramnik, Topalov je bliži kompjuterskoj eri.

Često se nameću poređenja sa Fišerom. Koje je njegovo mesto u istoriji?

Po meni, Fišer je najgenijalniji šahista svih vremena, preteča cele kompjuterske generacije, čovek ispred toka vremena u svakom smislu. Očigledno nije bio ovozemaljsko biće!

Kakvo je danas stanje u Svetskoj šahovskoj organizaciji (FIDE)?

Odluke Fide sve više i više sistematski uništavaju šah! Ubrzani tempo sveo je kvalitet na cirkuski nivo. Amateri, uz pomoć kompjutera, prate partije profesionalaca i smeju se greškama, a velemajstori su prinuđeni da u vremenskoj oskudici povlače poteze koji im umanjuju ugled. Uništen je sistem svetskog prvenstva i narušena hijerarhija koja je za šah bila jako bitna. 

Odakle dolaze štetne odluke i mogu li da se spreče?

Velike i kvalifikovane šahovske nacije izgubile su uticaj na odluke Fide. Najveća bruka je prelazak na sistem meč-bodova na međunarodnim ekipnim takmičenjima. Šah je individualna igra i treba da se računa poen svakog pojedinca. Ovako, najbolje ekipe izgube dva meč-boda u poslednjem kolu i upropaste plasman, a timovi sa dna dođu na njihova mesta. Od „našminkanih” rezultata korist imaju samo male nacije, a one čine većinu prilikom glasanja. Zapanjen sam da je takav apsurd prošao pored tolikog broja kvalifikovanih šahovskih federacija! U Ujedinjenim nacijama postoji Savet bezbednosti u kojem najveće sile imaju pravo veta. Za postojanje takvog tela u okvirima Fide ima još više razloga. Činjenica da su i u Srbiji prihvaćeni meč-bodovi predstavlja tešku grešku i potvrđuje da ljudi ne žele da razmišljaju.

Poslednji put ste za „Politiku” govorili o nadi da srpski šah izađe iz krize menadžerskim pristupom. Da li primećujete napredak u tom smislu?

Ne, jer sam daleko i ne znam koliko je postignuto. Važno je podsetiti da sponzorstvo nije garancija vrhunskih rezultata i da ono mora da bude isključivo altruistički motivisano. Kada to bude realno zaživelo, dužnost profesionalaca biće da dodaju gas pripremama i da svojom odgovornošću opravdaju ulaganja.

Sada češće igrate, a u salama za analize ste, kao i ranije, centralna figura. Da li je to povratak?

Pre bih rekao da je to sumrak! Tačno je da Korčnoj sa 77 godina ide sa turnira na turnir, ali on možda bolje vidi u mraku... Kad kažem sumrak, mislim uglavnom na šahovsku karijeru, u životu se ne zna. Iako sam manje aktivan, jako se interesujem za idejni razvoj i otkrića u produbljivanju šahovske igre. 

Da li, ipak, i dalje uživate u turnirima?

Da! Bogom je dano zadovoljstvo da čovek može da igra šah. Ali, sa čovekom, ne sa kompjuterom!

----------------------------------------------------

Ne volim da izneverim svoju publiku

Ljubojević je ovog vikenda igrao simultanku u Valjevu „kao izvinjenje” što prošle godine nije učestvovao na superturniru „Gorenje 2007”:

– Nisam se osećao dovoljno uigranim za tako jak turnir. Mogu da igram na drugim terenima, na primer u Holandiji, ali pred svojom publikom ne bih želeo da podbacim. Zato sam obećao da ću se organizatorima odužiti ovom simultankom.

----------------------------------------------------

Svakom preporučujem problemski šah

Vrhunski kombinatorik za tablom, Ljubojević je i veliki poštovalac „šahovske poezije”:

– Svakom ljubitelju šaha preporučujem da razvija maštu kreiranjem i rešavanjem šahovskih kompozicija. Mislim da je problemski šah jedini od celokupne šahovske umetnosti uspeo da odoli velikom naletu kompjutera. Ideja koja se stvori u našoj glavi može apsolutno originalno da se interpretira u šahovskoj kompoziciji i da pokaže koliko je ljudski um maštovitiji i bliži kosmičkim zakonima pobede duha nad materijom.