Pljevaljska litija u tišini

Na putu za Beograd, našli smo se 13. 2. 2020. u Pljevljima. Stigli smo tačno kada je krenula litija zbog Zakona o verskim slobodama. Kako je supruga iz ovog grada, o kome sam, hteo ne hteo saznao mnogo, rešismo da ostanemo sat-dva. Bilo nam je neobično što se litija kretala u tišini, praćena samo crkvenim pojenjem. Upitali smo jednog Pljevljaka o čemu se radi, da nije ne daj bože zabranjeno.

– Ne – odgovori. – Večeras nema pjesme, u znak saosećanja za pre dva dana tragično stradalim Nedžibom i Amirom Delićem.

Bili smo dirnuti, pa i ponosni zbog ovog gesta Pljevljaka pravoslavaca. Postalo mi je jasnije sve ono što sam znao o ovom gradu, u kome je svetosavlje utkano u sve njegove pore. O gradu u kome je rođen, odrastao i duhovno utkan blaženpočivši patrijarh srpski Petar Đ. Rosić Varnava, koji je životom platio svoju borbu protiv Konkordata, ali i veliki broj sveštenika, čuvara našeg kandila vere i plamena pravoslavlja, slavne porodice Šiljak, Vukojičić, Lisičić, odanog i vernog naroda. Neko je, izgleda, na sve ovo zaboravio, ili nije znao.

Borivoje Marković,
Obrenovac