Dokazao sam da Albanac nije bauk

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Sobranje, parlament Severne Makedonije, raspušteno je 16. februara kako bi se održali prvi vanredni parlamentarni izbori u ovoj zemlji, zakazani za 12. april. Na taj način je predsednik Sobranja Talat Džaferi praktično stavio tačku na svoj mandat, koji je počeo nakon krvavih sukoba u skupštini, kada su u nju upale pristalice VMRO-DPMNE. Tokom svog predsedavanja Sobranju, Džaferi, inače vođa albanske partije DUI, preuzeo je na sebe veliki deo odgovornosti za neke strateške poteze – promenu ustava i imena države, ratifikaciju prijema Severne Makedonije u NATO, pa i ukidanje imuniteta poslaniku i bivšem premijeru Nikoli Gruevskom, čija je stranka, VMRO-DPMNE, najmoćnija opoziciona grupacija u zemlji. Rezimirajući svoj troipogodišnji mandat, Džaferi ipak u prvi plan ističe „konstruktivnost svih strana” u donošenju najvažnijih odluka parlamenta. Naime, uprkos ogromnoj netrpeljivosti između vladajućeg SDSM-a, s kojom je DUI u koaliciji, i VMRO-DPMNE, i opozicija je podržavala put zemlje ka Evropskoj uniji i NATO-u.

„Zahvaljujući toj konstruktivnosti, mi smo kao država doneli ozbiljne odluke koje su doprinele da smo tu gde se nalazimo danas. Naime, iako Španija još nije ratifikovala protokol između Republike Severne Makedonije i NATO-a, procedura je već započeta i ishod je više nego siguran. Mada je oktobarskom odlukom Evropskog saveta (da se Severnoj Makedoniji ne da datum za početak pristupnih pregovora sa EU – prim. „Politike”) napravljena greška, sudeći po rečima svih značajnih međunarodnih faktora, uložen je najveći napor da se u martu, najkasnije na majskom samitu EU u Zagrebu, ispravi ta greška. Uloga Sobranja je više nego značajna u pogledu održavanja redovnog dijaloga i građenju konsenzusa između svih parlamentarnih grupa. I vanredni parlamentarni izbori su raspisani nakon što su lideri političkih partija, zbog toga što nam nije dodeljen datum za početak pregovora sa EU, na susretu kod predsednika države odlučili da vrate mandat i da ponovo zatraže legitimitet od naroda za put koji Severna Makedonija treba da sledi nakon izbora”, kaže Džaferi za „Politiku”.

Šta je Severna Makedonija dobila na domaćem i međunarodnom planu time što je vaša partija DUI dobila mesto predsednika Sobranja? Koristili ste ustavno pravo da vodite sednice na albanskom jeziku. Šta to za građane Severne Makedonije i pripadnike albanske nacionalnosti znači u pogledu razvoja demokratije?

Izbor za predsednika Sobranja za mene je predstavljao čast, ali i veliku odgovornost. Svestan sam toga da je bilo skepse i straha kod građana, ali sam dokazao da Albanac na ovoj bitnoj poziciji nije bauk. Tokom celog mandata nijednom se nisam rukovodio političkim interesima svoje partije. Bio sam predsednik svih narodnih izabranika i komunicirao direktno sa svakim od njih, ispred ili iza oka kamere. Imajući u vidu kontekst u kojem sam ja izabran na ovu poziciju, nakon veoma teške krize i bipolarizacije naše zemlje, a dolazeći iz albanske političke partije, meni je možda za nijansu bilo lakše da održim komunikaciju i da sarađujem sa svima direktno. Rezultat toga je što se nivo konstruktivnog dijaloga i kulture debatovanja podigao na visok nivo – svi, i vlast i opozicija, konstruktivno su sudelovali u radu Sobranja, što je notirano i u izveštaju Evropske komisije o napretku zemlje. To je uticalo pozitivno i na relaksaciju odnosa između dve najveće etničke zajednice u zemlji.

Bez obzira na to kakvi će biti rezultati 12. aprila, nakon vanrednih parlamentarnih izbora, da li će jednu od funkcija predsednika zakonodavne ili izvršne vlasti obavljati kadar iz albanskih parlamentarnih partija?

Svakako da će se volja biračkog tela poštovati. Što se tiče toga da li jednu od funkcija predsednika zakonodavne ili izvršne vlasti mora obavljati kadar iz albanskih parlamentarnih partija – mislim da su protekle tri i po godine dokaz da to nije ništa nelogično, naprotiv, to je sasvim razumno rešenje, koje govori mnogo o demokratskoj zrelosti naše zemlje i institucija, imajući u vidu sastav našeg društva i cilj da svi budemo jednaki građani pred ustavom i zakonima.

Severna Makedonija i Srbija se razilaze oko pitanja Kosova. Drugih nesuglasica nema. Šta biste preporučili budućem predsedniku i novom sastavu Sobranja kada je reč o odnosima sa Srbijom?

Republika Severna Makedonija je suverena, nezavisna država koja je u Sobranju usvojila Deklaraciju o priznanju Republike Kosova. To je akt koji je punovažan i budući predsednik Sobranja će sprovoditi tu volju. Mi kao država svoj put napretka stvaramo otvorenim dijalogom, jer smo lekciju o tome izvukli iz dugotrajnog spora sa Grčkom. Moj savet liderima regiona bio bi da koriste mehanizam otvorenog dijaloga, čak i bez posrednika, jer sporovi se razrešavaju samo kad se o njima priča direktno i bez rukavica. Dobrosusedski odnosi su najjači argument i doprinos koji možemo dati za razvoj regiona i napredak uz podršku evropske zajednice.