Vapaj u ime počivših Sarajlija

Ljubičaste nalepnice na večnom počivalištu brojnih Sarajlija na groblju Bare, gotovo svih konfesija, ali ubedljivo najviše pravoslavne veroispovesti, kao i ateista, kojima se već godinama „mole srodnici ukopanih osoba ili druga lica koja vode brigu o grobnom mestu da se jave u najbliži grobni ured  KJKP „Pokop'“, samo podsećaju da je u pripremi kantonalni zakon koji preti da zauvek izbriše memoriju da su nekada tu počivali ugledni sarajevski lekari, profesori, trgovci, zanatlije...

A da tuga bude veća, mnogi od tih spomenika, isklesanih u mermeru ili kamenu, po svojoj monumentalnosti podsećaju i na ona na poznatom groblju u Salcburgu, ili na atinskom Mec, gde počiva i slavna Melina Merkuri.

Problem je u tome što iza mnogih koji tu počivaju nije ostao niko od bližnjihjer su neka spomen-obeležja podignuta u znak sećanja i na ljude umrle pre jednog veka, ili i ranije. Tako smo obilazeći ovih dana Bare, primera radi, videli i večno počivalište, u obliku velikog kamenog krsta, izvesnog Jove Cvijetića, kome je supruga podigla spomenik još davnog 10. maja 1921. godine! Mnogi će se zasigurno zapitati pa otkud tu taj krst, sličan onom koji krasi i park ispred Zemaljskog muzeja, kada se zna da su Bare otvorene tek 1966. godine?

Pa u tome i jeste nedorečenost zakona u pripremi. Mnogi počivši pravoslavci već su morali na prinudnu odiseju. Prvo sa Marindvora, kada je staro pravoslavno groblje, krajem 19. veka, bilo preseljeno u koševsku dolinu, a deo starih obeliska je slavni arhitekta Aleksandar Deroko 1939.  godine ugradio i u divnu kapelu, gde počivaju i vidovdanski heroji. A zatim je deo koševskog groblja kada je građena velika petlja preseljen u Bare. Niko tada mrtve nije „pitao” da li „pristaju” na tu seobu. A sada im se priprema i nova – i to zauvek.

Apelujemo na sarajevske kantonalne vlasti da se ugledaju na jedan uzvišeni primer i da ostave mrtve na miru. I to na primeru Krfa i slavne Plave grobnice, čija se kapela nalazi na ostrvcetu Vido. Kada je 1964. jedan prebogati šeik hteo da otkupi ostrvo Vido i da ga, uz basnoslovna ulaganja pretvori u turističku oazu, Krfljani su rekli: „Ne, to ostrvce zajedno sa Plavom grobnicom treba da zauvek ostane samo mesto jednog tužnog i uzvišenog podsećanja...”

Tako treba da zauvek ostanu i obelisci mnogih Sarajlija, pa i onih pravoslavnih, kojih je znatno više na Barama nego što ih danas živi u federalnom Sarajevu. U protivnom, nije teško zamisliti kako bi na danas lepom groblju sablasno izgledale bezbrojne rake posle eventualne ekshumacije.

Slobodan Stajić,
publicista, Sarajevo