Proučavanjem pčela do modernih dronova

Britanski naučnici proučavaju kretanje pčela kako bi mogli stečena saznanja da iskoriste za razvoj softvera koji bi kontrolisao novu generaciju dronova. Na prezentaciji koja je nedavno održana u Sijetlu, profesor Džejms Maršal s Univerziteta Šefild pokazao je kako su on i njegov tim primenili nova saznanja za izgradnju prototipa drona, prenosi „Fajnenšel tajms”. Maršal je istakao da su pčele veoma dobri vizuelni navigatori. One su sposobne da se kreću u kompleksnom 3D okruženju bez prethodnog učenja, koristeći samo milion neurona po kubnom milimetru njihovog mozga.

Projekat koji je koštao 4,8 miliona funti finansirao je odsek za istraživanje i inovacije Ujedinjenog Kraljevstva. Uskoro će postati komercijalan, jer je u pomoć pritekla firma „Opteran tehnolodži”, koja je skupila 1,5 miliona funti za nastavak istraživanja.

Naučnici sprovode dve vrste eksperimenata u kojima proučavaju mozak pčela ne bi li došli do saznanja kako pčele i bumbari mogu da se iskusno snalaze u prostoru kilometrima dugom, ali i da se bez problema vrate u košnicu.

Ovi insekti su sposobni tačno da odrede udaljenost od košnice do polja u kojem mogu da skupe najviše biljnog nektara.

Mozak pčele može da obavlja više proračuna u istom vremenskom periodu, veoma brzo uči i isto tako se adaptira novim okolnostima, što je veoma slično mašinama koje pokreće veštačka inteligencija koju su stvorili ljudi.

U prvom delu eksperimenta naučnici su pratili kretanje pčela dok se hrane, i to tako što su na njihova leđa zakačili minijaturne radare.

Analizom leta pčele došli su do dokaza o tome kakvi se neurološki procesi dešavaju u njihovom mozgu tokom leta.

Džo Vudgejt s Univerziteta „Kvin Meri” iz Londona objasnio je da je jedino ugradnjom uređaja moguće pratiti kretanje pčela, ali to je, kako je objasnio, mnogo lakše reći nego uraditi.

Pčele su mali insekti i lako nam uteknu dok pokušavamo da im ugradimo uređaj na leđa, ali se za to vreme razljute pa postanu agresivne, kazao je Vudgejt.

U sledećem delu istraživanja koji uskoro treba da počne, naučnici planiraju da pčelama ugrade minijaturne elektrode u mozak dok se kreću u ograničenom prostoru u laboratoriji. Na ovaj način moći će da povežu neurosignale sa kretanjem.

Profesor Džejms Maršal kaže da su dosad istražili četvrtinu mozga pčele. To im je bilo dovoljno da naprave mini-robote koji mogu da lete po laboratoriji i da oponašaju njihov let i prikupljaju informacije, baš kao što pčele rade.

Ali umesto da prave minijaturne dronove, cilj naučnika jeste da naprave veće mašine težine od 250 do 600 grama. Težina pčele je deseti deo grama.

– Ono što je najuzbudljivije jeste činjenica da će se na samom dronu od 250 grama nalaziti procesor, koji menja njegov „mozak” i to je veliki uspeh u razvoju modernih dronova s obzirom na njegove male dimenzije.

Završetkom istraživanja cilj je da se u prodaju pusti nov softver i algoritmi, a ne samo dronovi.

Kompanije za dostavu koje koriste dronove za raznos paketa mogle bi da budu potencijalni kupci softvera, istakao je Maršal i dodao da je potrebno da prođe bar još pet godina dok u potpunosti ne razviju ovu tehnologiju.

Dronovi koji lete po gradu mogu i da padnu iz nekog razloga, što može da predstavlja opasnost po građane tako da će i zakonski morati da se uredi oblast upotrebe dronova.