Novi ustav po meri jake Rusije

Rad na amandmanima na ruski ustav praktično je završen, određen je i datum (22. april) kada će se na referendumu narod izjasniti o predloženim izmenama. Novi ustav je izazvao veliku zainteresovanost kako građana u Rusiji, koji su slali svoje predloge, tako i na Zapadu, jer su oči političkih rivala uprte u put koji će zvanična Moskva ovim ustavom trasirati.  

U sredu je na sednici radne grupe za pripremu ustavnih amandmana, kojoj je u Kremlju prisustvovao i predsednik Vladimir Putin, odlučeno da, ako amandmani budu odobreni na referendumu, novi ustav odmah stupi na snagu. Ruska Federacija će, prema novom ustavu, biti socijalno orijentisana, „suverenija” država, koja ima više poštovanja prema svojoj istoriji i tradiciji i širi svoj ruski identitet.

U „socijalnom bloku amandmana” su predložene odredbe o ciljanoj socijalnoj podršci, indeksiranju penzija i minimalne zarade, obavezi države da obezbedi dostupnost medicinske nege, poveća prihode građana i posebnu brigu vodi o deci. U fazi davanja predloga vođene su žustre rasprave o očuvanju tradicionalnih porodičnih vrednosti i uspostavljanju braka kao zajednice muškarca i žene.

Putin je rekao da se jedna od važnijih izmena koje se unose u konstitutivni akt odnosi na poštovanje ruske istorije od vremena careva do Sovjetskog Saveza, tokom kojih se razvijala kao i sada.

„Ne možemo i ne smemo reći ili usaditi u svest da naša prošlost nema nikakve veze sa našom sadašnjošću. Ako to učinimo, nećemo imati budućnosti”, rekao je Putin, objašnjavajući da se Rusi moraju osloboditi podela na „bele” i „crvene” i da suverenitet može ojačati samo država koja oseća kontinuitet i vrednost svoje istorije, tradicije i iskustva: i socijalističkog i carskog, nacionalnog i nezavisnog.

Jedan od predloga amandmana odnosi se na prepoznavanje značaja istorijskog nasleđa i vere. On glasi da „Ruska Federacija, objedinjena hiljadugodišnjom istorijom, verom i idealima predaka, prepoznaje istorijski uspostavljeno državno jedinstvo”. Što se tiče naroda i jezika, formulacija glasi: „Državni jezik Ruske Federacije na celoj njenoj teritoriji jeste ruski, kao jezik naroda koji formira državu u multinacionalnoj uniji ravnopravnih naroda Ruske Federacije.”

Novi ustav obeležava i insistiranje na negovanju ruskog identiteta, koji se ogleda kroz brigu i podršku „sunarodnicima u inostranstvu”, ali i onome što je Putin sažeo u rečenici iz amandmana – da je „očuvanje etnokulturne i jezičke raznolikosti zagarantovano na teritoriji Ruske Federacije”.

Ruski mediji su preneli značajno objašnjenje poslanika Državne dume Vjačeslava Nikonova, koji je, zastupajući amandman o zaštita prava i interesa sunarodnika, rekao da bi oni, ma gde živeli – u dalekom Urugvaju ili tu blizu, u Donbasu – trebalo da postanu odgovornost Rusije.

„Izuzetno je važno očuvati sveruski kulturni identitet koji nam omogućava da održimo duhovno jedinstvo ruskog stanovništva. Zajedno sa našim sunarodnicima, zajedno sa ruskim državljanima, mnogo smo jači”, rekao je on.

Nikonov je govorio i o još dva amandmana koje je podržala radna grupa: jedan od njih odnosi se na činjenicu da Rusija odaje počast braniocima otadžbine, brani istorijsku istinu, ne dozvoljava falsifikovanje istorije i umanjuje značaj ljudskog dela u odbrani otadžbine. Drugi amandman formuliše vrednosti i principe ruske spoljne politike.

Važno mesto među tim vrednostima zauzeće poštovanje principa nedopustivosti mešanja u unutrašnje stvari države, što je suština jačanja suvereniteta zemlje. Uz njih su i oni predlozi koje je Putin izneo 15. januara, poput zabrane zvaničnicima da imaju drugo državljanstvo i dozvolu boravka u inostranstvu, te novi koji su se pojavili tokom rasprave, kao što je amandman o zabrani otuđenja teritorije.

Ključni je amandman na prioritet ruskog ustava nad međunarodnim pravom – koji će sada takođe dopuniti ovlašćenje Ustavnog suda da utvrdi da li su odluke međunarodnih sudova izvršne u Rusiji. Putin je naglasio da je to „direktno povezano sa zaštitom ruskog suvereniteta i suzbijanjem pokušaja mešanja u unutrašnje stvari”.

Onima koji smatraju da je promena ustava prilika da Putin napravi manevar kako bi ostao na vlasti i posle završetka mandata 2024. godine, ruski predsednik je u sredu poručio da stupanje na snagu izmena i dopuna koje se odnose na ovlašćenja predsednika ne može da odloži nove predsedničke izbore. Osim toga, Putin je podsetio da će određena ustavna ovlašćenja šefa države biti preneta na Dumu i Savet Ruske Federacije.

Agencija Asošijeted pres je konstatovala da su mnogi, kada je Putin predložio izmene ustava prošlog meseca, to videli kao deo njegovih napora da ostane na vlasti kada mu istekne sadašnji predsednički mandat. U vesti je navedeno da nacrt izmena ustava ne ukazuje na to kako bi Putin ostvario taj svoj cilj i da na sastanku radne grupe u sredu nisu rasvetljeni razlozi za veliku ustavnu reformu, kao i da je „nejasno zašto se sada radi na promeni ustava”.