Turska pustila izbeglice da krenu ka Evropi

Turska je u vanrednom stanju: u vazdušnom napadu u provinciji Idlib, u severnoj Siriji, poginula su najmanje 33 njena vojnika. Nakon toga, turske vlasti su najavile da više neće sprečavati izbeglice da idu ka Evropi, što je podstaklo mnoge od njih koji borave u toj zemlji da se juče zapute ka Marici, graničnoj reci ka Grčkoj, kao i na egejska ostrva.

„Odlučili smo da više ne zaustavljamo ilegalne migrante pošto zapadna Evropa nije učinila ništa da se reši njihov problem”, citira „Hurijet” neimenovanog vladinog zvaničnika.

Zbog sukoba u Idlibu, u kojima su stradali i turski vojnici, na sirijsko-turskoj granici danima čeka, zavisno od toga kojoj se proceni veruje, najmanje 700.000 do gotovo milion izbeglica, koje žele da, bežeći od rata, uđu u Anadoliju. Na taj način su u Tursku ušli, pa i kroz nju prošli, već milioni ljudi, kojima je cilj mahom bio da se na kraju, preko Balkana, domognu i zapadne Evrope. Prema dogovoru koji su 2016. godine postigli Brisel i Ankara, Turska je počela da zadržava migrante na svojoj teritoriji, a zauzvrat joj je bila obećana ukupna suma od šest milijardi evra.

Sada bi taj dogovor mogao da padne u vodu. Turska je i ranije, kada je raznim povodima ulazila u sukob s Evropskom unijom, pretila da će otvoriti svoje zapadne kapije i omogućiti migrantima da u novom velikom talasu krenu ka Starom kontinentu. Trenutno je u Turskoj oko 3,5 miliona izbeglica. Do sada su te pretnje ostajale samo na rečima. Međutim, masovna pogibija turskih vojnika u sudaru sa trupama sirijskog režima, koje imaju i podršku Rusije i Irana, izgleda da je naterala turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da najzad povuče taj radikalni potez, od kojeg se ranije uzdržavao verovatno zato što bi to dokrajčilo njegove ionako zategnute odnose s Briselom. Cilj mu je, po svemu sudeći, da na taj način natera EU i NATO da pomognu akcije njegove vojske u Idlibu, gde ona pomaže održavanje poslednje pobunjeničke enklave u Siriji.

Erdogan je tokom noći između četvrtka i petka, posle vesti o stradanju turskih vojnika u Siriji, iza zatvorenih vrata održao vanredni sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je trajao sedam sati. Posle toga ništa nije saopšteno, ali su razni mediji, i nacionalni i svetski, poput Rojtersa, obavešteni da se izbeglicama više neće stajati na putu nego da će im biti dozvoljeno da krenu u Evropu.

Vlasti u Ankari su imale ideju da na severu Sirije naprave bezbednu zonu u koju bi vratile dobar deo izbeglica koje su prethodno došle u Tursku. To ne bi rasteretilo samo nju nego je trebalo da predstavlja i podsticaj za EU, koja se plaši novog masovnog priliva izbeglica nakon onog iz 2015. godine, kada je migrantska kriza poljuljala i političku stabilnost Evrope. Ni to nije bilo dovoljno da natera Brisel da pristane na ideju Turske, kao ni na podršku turskoj vojnoj operaciji u Idlibu. Prema okvirnim računicama, za bezbednu zonu trebalo bi obezbediti najmanje 25 milijardi dolara.

Posle najnovijeg stradanja askera, u turskoj javnosti se čuju gromoglasni zahtevi da se predsednik Sirije Bašar el Asad nemilosrdno kazni.

„Krv naših mučenika (heroja) neće biti uzaludno prolivena”, ističu u Ankari.

Mediji izveštavaju o turskim raketnim napadima na Hamu, Latakiju i druga mesta u Siriji, ali se ne iznose detalji o tim akcijama odmazde. Erdogan je ranije najavio da će, ako još samo jedan turski vojnik strada u Siriji, na meti biti sve snage režima, gde god se nalazile, ne samo u Idlibu. Na društvenim mrežama su se juče širile priče da su turski vojnici zapravo stradali u napadu ruskih aviona. Rusija je to demantovala, a ni druge potvrde za te navode zasad nema, niti bi je Erdogan rado dočekao, budući da je Rusija mnogo opasniji protivnik od Asada, a i potrebna mu je njena politička podrška, kao i ekonomska saradnja s njom.

Posle krvoprolića u Idlibu Ankara je stupila u kontakt s Moskvom. Erdogan je telefonom razgovarao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ruski ministar Sergej Lavrov je posle tog razgovora izjavio da su dve strane i dalje spremne na saradnju kako bi se zaustavilo novo krvoproliće. On je, međutim, rekao da Moskva ne može da se spreči sirijsku vojsku da reaguje na aktivnosti „terorista”. Tako Kremlj i režim u Damasku nazivaju pobunjeničke grupe u Idlibu, među kojima dominiraju radikalni islamisti. Rusija i sirijske vlasti ranije su poručivale Turskoj da je sama kriva za propast primirja u Idlibu, ugovorenog između Putina i Erdogana, zato što nije razoružala pobunjenike.

U Damasku kažu da se Erdogan ponaša kao osmanski osvajači, a Evropska unija i Arapska liga tražile su tursko povlačenje iz Sirije. Turska se na to ne osvrće pošto na taj način želi da dugoročno učvrsti svoje pozicije u susednoj zemlji, sa kojom ima zajedničku granicu dugu 900 kilometara. Prethodne dve vojne intervencije Turske u Siriji bile su usmerene na potiskivanje kurdskih jedinica s granice. Ankara se plašila da će one pomagati separatizam svojih sunarodnika u Turskoj.

Sve turske parlamentarne partije osudile su najnovije krvoproliće u Idlibu. Lider vodeće opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu smatra da sporna pitanja sa Damaskom treba rešavati za pregovaračkim stolom.

„Ankara je upala u blato. Rekao sam više puta i ponavljam da dlaka jednog našeg vojnika više vredi nego i Sirija i Libija zajedno”, izjavio je on.

Ovaj njegov apel zasad ostaje bez odjeka, pogotovo posle najnovijeg krvoprolića, koje je u javnosti uzbudilo duhove i stvorilo želju za osvetom. Opozicione partije traže da se hitno održi vanredno zasedanje parlamenta, koje bi bilo zatvoreno za javnost i na kome bi se raspravljalo o daljem razvoju situacije na severu Sirije.