Slaviši veliko hvala

Slaviša Lekić nije ni svestan koliko je napravio dobar film. Jeste da je tu ostala gomila nejasnoća, tipa: kako je uopšte moguće da Vučić nikada nije rekao ni jednu jedinu pametnu stvar, a da je istovremeno krao misli, rečenice i čitavu političku platformu od prepametne srpske opozicije? Ali „Vladalac”, u krajnjoj instanci, i nije film o Vučiću. „Vladalac” je neočekivano subverzivni film o ličnim frustracijama i političkoj stagnaciji u delu srpske opozicije, o nepraštanju uspeha i granicama ljudskog razuma.

Kako je Slaviši Lekiću pošlo za rukom da navuče svoje sagovornike da demontiraju sami sebe pred kamerama slobodarske N1 za mene je prilična misterija.

„Vladalac” je priča o ljudima koji su se u Slobino vreme, makar i deklarativno, zalagali za demokratske principe, da bi ih se, doduše, olako, po dolasku na vlast, odrekli. „Vladalac” je epopeja o propuštenoj šansi srpske političke elite izrasle iz nekadašnje Demokratske stranke i o ljudima koji su mentalno ostali zarobljeni u tamnom vilajetu devedesetih. „Vladalac” je, pre i posle svega, poema o regresiji političkog rečnika.

Slaviša Lekić razotkriva one koji su se menjali tako što su postajali gora varijanta sebe samih, jer ostati isti predstavlja samo malograđanski san, i one koji misle da imaju bogom danu licencu da vređaju sve ljude koji su, radeći na sebi, preuzeli odgovornost kako nam ne bi uvek i za sve u istoriji Srbije bilo odgovorno neko „kengurovo mudo” ili „belosvetski peder” – po rečima duhovnog vođe srpske opozicije i subjektivno nezavisnih novinara, Vojislava Šešelja.

U svom autorskom projektu Slaviša Lekić vešto navodi duhove devedesetih, ovaploćene u razne Petričiće i druge Prpe, da optuže Vučića za sve pošasti civilizacije i sopstvenih nedaća – izuzev erektilne disfunkcije. Što, naravno, ni na koji način, ne predstavlja potvrdu njihove funkcionalnosti. Ali nas podseća da u demokratiji svako može slobodno da izražava svoje stavove i ima mogućnost da bira i bude biran. Naravno, pod uslovom da se ne zavuče u mišju rupu i proglasi bojkot kada treba da svoj rad stavi na demokratsku vagu redovnih izbornih procesa.

Nemam ja problem s njima kao što ni oni nemaju ama baš nikakav problem s Vučićem. Suštinski, srpska titularna elita ima problem sa Srbijom koja bira na demokratskim izborima i s evropskim i međunarodnim organizacijama koje ih povremeno, istina mlako, ali ipak podsete na to.

Ali će zato iza njih ostati, ako ništa drugo, „Vladalac” kao fantazmagorični igrokaz i svedočenje o njima samima, o njihovom ličnom, političkom, misaonom i jezičkom sunovratu. Slaviši veliko hvala!

Direktor Beogradske filharmonije i nekadašnji ministar kulture