Reciklaža na naš način

Da ne bude zabune, snimci su napravljeni u gradskoj opštini Beograda. Prvo, dobro je što čovek sa slike u kontejneru ne traži hranu, kako se može pomisliti na prvi pogled, ali nije dobro što pokušava da zaradi koru hleba skačući iz kontejnera u kontejner, prebirajući po smeću i vadeći plastične flaše, koje će da proda.

Da li je moguće da naša komunalna uprava (gradska i/ili opštinska) i komunalne organizacije nemaju sredstava ili znanja da organizuju prikupljanje sekundarnih sirovina u celom gradu na način kako to radi ostali savremeni svet?

Da li je teško organizovati da se pored postojećeg kontejnara dodatno postavi još i namenski za plastični otpad (flaše) i staklenu ambalažu (flaše, tegle)? Čovek sa slike bi tada mogao da dobije čovečanski posao da na primer odvozi prikupljenu ambalažu na mesto reciklaže.

Kad sam vec pomenuo staklenu ambalažu, teško je objasniti i razumeti da je lakše proizvesti novu flašu ili teglu, nego oprati staru, pogotovu kad se ima u vidu potrošnja energije koja je postala deficitarna i na globalnom i na lokalnom nivou. Imam pritom u vidu da se lomljeno staklo pretapa na visokim temperaturama, kao i kvarcni pesak potreban za proizvodnju nove ambalaže.

Naše društvo u nekim oblastima ide napred krupnim koracima, ali nam izmiču neki ovako sitni, korisni i lako sprovodljivi poslovi. Ljudi više vole kad vide sitne pomake nabolje u običnom svakodnevnom životu, nego krupna obećanja koja će se ostvariti za pet ili deset godina. Uostalom, neko je rekao da čovek živi samo u ovom trenutku, a sve ostalo je, ili prošlost, ili budućnost koja i ne mora doći.

Borivoje Špica,
Beograd