Žena kojoj je teško odoleti

Juliška jeste prevarant, manipuliše, laže, ima odgovor na svako pitanje i koliko god taj odgovor bio besmislen ona vrlo sugestivno nastupa da joj se ne može odoleti!

Upravo ovako svoju novu junakinju Nušićevu Julišku vidi novosadska glumica Sanja Ristić Krajnov. Igra je u predstavi „Jovanča na putu oko sveta” u režiji Zoltana Puškaša, premijerno izvedenoj ovih dana na sceni „Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i rađenoj prema komediji u deset slika Branislava Nušića „Put oko sveta” o čudnovatim događajima Jovanče Micića, Jagodinca. SNP je ovo delo radio u koprodukciji sa Centrom za razvoj vizuelne kulture. Dramaturg je Nikolina Đukanović, scenografi su Željko Piškorić, Mladen Stojanović i Maja Vujović, kostimograf je Marina Sremac.

Kompozitori su Ervin Ereš i David Klem, koreograf je Ista Stepanov. U glumačkoj ekipi su i Milan Kovačević, Nebojša Savić, Marko Savić, Grigorije Jakišić, Vukašin Ranđelović, Tijana Maksimović, Olivera Stamenković, Dragan Kojić, Marko Savković, Jovana Pleskonjić, Tijana Milovanov i Nikola Knežević.

– Nušić pre svega voli čoveka. Sve čovekove mane, slabosti, nemoralnosti, grehove. On ne sudi nikome. Juliška se bori da preživi onako kako zna – kaže Sanja Ristić Krajnov i objašnjava čime ju je ova Nušićeva junakinja osvojila:

– Juliška nekako živi u sadašnjem trenutku, sada i ovde, ne gradi dugoročne planove, niti živi u maštarijama, prelazi prepreke onako kako joj se koja postavi sa neverovatnom lucidnošću i lakoćom. Upravo ta prisutnost u trenutku joj omogućava da brzo reaguje i misli. Sloboda, lucidnost, njena ubedljivost, sve me je osvojilo. Ovo jeste Juliška našeg vremena, nemoguće je da bude drugačije, jer prosto ja kao čovek ovog vremena sa svojim senzibilitetom, osećanjem sveta ne mogu drugačije da gradim ulogu nego upravo iz ovog trenutka.

U delu „Put oko sveta” trgovac Jovanča je izvukao glavni dobitak: besplatnu kartu za putovanje oko celog sveta. Putujući raznim kontinentima, on svuda nailazi na svoje zemljake… O tome šta je u centru pažnje novosadskog čitanja ovog dela večnog Nušića, naša sagovornica kaže:

– Putujući po raznim kontinentima, Jovanča svuda sreće Srbe. Gde god ih sretne shvata da su partijske strasti veoma razvijene! Čovek putnik je po prirodi otvoren prema svetu, slobodan, a kakav je naš čovek na putu? U inostranstvu? Izvlačeći pojedinca iz poznate sredine iz njegove normalne linije života, Nušić menja njegov ustaljeni život, preobrazi sve u svoju suprotnost, svestan koliko je kontrast veliki izvor komičnog. Ipak u našoj predstavi smeh je više sinteza komičnog i satiričnog, nije samo vesela lakrdija. Upravo u okviru „smešnog” može se snažnije prikazati i razumeti ono gorko.

Uvek je važno, kako navodi Sanja Ristić Krajnov, kada imamo priliku da se bavimo ovako dragocenim i značajnim piscem. Naš Šekspir kako je Nušića nazivao Jovan Hristić, koristi komediju kao sredstvo da osvetli društvenu stvarnost. Izuzetno precizno i jasno uočava pojave u društvu i duboko razume njihovu suštinu. Svakako te pojave nisu u vezi isključivo sa određenim vremenskim trenutkom, dešavaju se uvek, duboko su usađene u prirodu našeg čoveka i društva, svevremene su što je i karakteristika svih velikih dela.

Predstavu smo, kaže umetnica, gradili po meri našeg vremena i svoje osećajnosti.

– U „Putu oko sveta” Jovanča Micić je prvi koji kreće na put iz jedne sredine koja na putovanje gleda kao na ludost, na nešto nepotrebno i neprirodno. Niko iz te sredine nikad nije putovao, nema ni pasoš, a kada prvi put krenu to će biti migracioni put. Predstava je građena iz Jovančine perspektive. On je u kontaktu sa publikom, vodi ih na put sa sobom, priča svoju priču i kao što na svakom putovanju čovek pre svega nauči mnogo o sebi nadam se da će i publika na ovom zajedničkom putovanju kroz opori, satirični smeh, sagledati lica i naličja našeg društva i ljudskog duha.