Nova izraelska mrtva trka

Izrael danas, treći put za manje od godinu dana, izlazi na izbore da bi još jednom pokušao da produži vlast sadašnjem premijeru i vođi desnice ili će posle čitave decenije pružiti šansu lideru centra levice.

Politički čarobnjak Benjamin Bibi Netanijahu ili bivši načelnik Generalštaba Benjamin Beni Ganc?

Prema poslednjim istraživanjima desničarski blok koji predvodi premijerov Likud može da računa na 56 do 58 poslanika, dok se Gancovoj Plavo-beloj koaliciji daje 56 ili 57 mesta u Knesetu. Drugo istraživanje kaže da centar levica ima blagu prednost 57 naprama 56.

To što se nikada u istoriji zemlje nije dogodilo da niko posle dva izborna kruga nije u stanju da okupi većinsku koaliciju, govori o dubokoj podeljenosti Izraela. Veliki je rizik da će se ponoviti april i septembar 2019. i da polarizaciju neće moći da prevaziđe ni novo glasanje.

Ni Netanijahu ni Ganc nisu uspeli da okupe neophodna 61 poslanika u parlamentu od 120 mesta. Ganc nije ubedio konzervativne birače da odustanu od Netanijahua koji je optužen za tri slučaja korupcije, zloupotrebe vlasti i prevare i moraće da izađe pred sud 17. marta.

Kako bi se razbila potpuna politička paraliza, Ganc je ponavljao da je spreman za Vladu nacionalnog jedinstva – ukoliko Likud u nju uđe pod komandom nekog drugog lidera. Netanijahu, koji je 16 godina vladar Likuda a 11 godina premijer, koristi kult ličnost da dobije peti mandat– čime bi stekao imunitet od sudskog gonjenja.

S druge strane, levi centar je u nekoj meri sumnjičav prema Gancu iako je svestan da je bez njega nemoguće pobediti Bibija. Poslednji premijer Laburističke stranke bio je 1999. Ehud Barak. Laburisti, koji su svojevremeno dominirali Knesetom, prvi put su 1969. ušli u blok sa strankom Mapam, a danas se za sopstveni opstanak bore u savezu s naslednicima Mapama iz stranke Merec nadajući se tek po nekom mestu u Parlamentu. Desnica se u međuvremenu nametnula kao dominantna sila izraelskog društva, pa su ovo možda i poslednji izbori laburista.

Ganc je u Kahol Lavan koaliciju primio dvojicu bivših načelnika Generalštaba od kojih je jedan, Moše Jaalon, napustio Likud mada je bio i ministar odbrane. Generalska trojka, u kojoj je i popularni Gabi Aškenazi, uspela je da okupi glasove umerenih i ponovo se nada da će kapitalisati na nezadovoljstvu dela birača desnice – onih koji su uvek glasali za Netanijahua ali nisu očekivali da on bude optužen za korupciju.

Tako se sudski kalendar umešao u politički. Ukoliko se, očekivano, ponovi situacija da nema jasnog pobednika, Netanijahu će složeni proces koalicionih pregovora morati da obavi u isto vreme dok se suočava sa tužiocima koji mu prete da, ukoliko bude proglašen krivim, bude osuđen na do deset godina zatvora.

Proces je ključna tema kampanje. Ganc sve vreme insistira na kriminalnim optužbama sa kojima je suočen premijer, ali lider Plavo-bele koalicije nije uspeo da na tome značajnije kapitališe. Netanijahua kao da se skandali ne dotiču. Ništa ga ne zaustavlja. Na sve načine bori se za politički život. U toj borbi nema zarobljenika. Ne štedeći novac i druge resurse, dao je instrukcije da njegov rival bude razbijen, da imidž uvaženog generala bude uništen. Pozivao se na anonimne izveštaje da su Iranci došli do sadržaja Gancovog mobilnog telefona, aktivirao glasine o generalovoj ljubavnici kojoj je slao seksi video u vreme dok je 2014. komandovao operacijama u Gazi. Igrao je na kartu da Ganc ne može da formira Vladu bez koalicije arapskih partija, čime je plašio umerenu desnicu koja bi mogla da premijeru okrene leđa.

U Gancovom taboru nisu verovali da će prljava kampanja pomoći desnici, ali se sada suočavaju sa efektima. Likud je prema poslednjim ispitivanjima pretekao Plavo-belu koaliciju iako je bio iza njih. Poslednji udar desio se pet dana pre izbora kada je izraelski gledani televizijski Kanal 12 u udarnom terminu emitovao tajno snimljenu konverzaciju Gancovog savetnika Izraela Bahara: „On (Ganc) nema hrabrosti da napadne Iran” – što je odjeknulo kao bomba u zemlji koja Iran smatra egzistencijalnom pretnjom jevrejske države.

Jaalon i Aškenazi odmah su stali u odbranu Ganca hvaleći njegovu odlučnost i hrabrost iskazanu tokom četiri decenije u uniformi, ali sasvim je moguće da je Plavo-bela koalicija uzvratila suviše sporo i suviše kasno na agresivnu Netanijahuovu kampanju. Što ne znači da je Ganc sedeo skrštenih ruku. U jednoj video poruci šestorica bivših šefova obaveštajnih službi Mosada i Šin Beta saopštavaju da nastavak Netanijahuove vlasti predstavlja „jasnu opasnost bezbednosti Izraela” i podsećaju na aferu s milionskom korupcijom oko kupovine nemačkih podmornica, koja tek čeka epilog.

Mrtva trka je ponovo očekivani rezultat. Šta bi moglo da utiče na deblokadu. Izlaznost. Nema sumnje da je ovo bila jedna od najeksplozivnijih kampanja u gotovo 72 godine Izraela. Novi izbori, ista neizvesnost. Ne znači da će biti i poslednji ove godine.