Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo

Tehnologija napreduje koracima od sedam milja, ali se ipak dešavaju nepredviđene tehničke okolnosti na koje savremene televizije jednostavno nisu spremne.

Svi mi iz pedeset, šezdeset i sedamdeset i neke dobro se sećamo da su se često dešavali prekidi programa i premotavanja traka. Tada je na ekranu pisalo „Izvinjavamo se zvog prekida programa” ili jednostavno „Stanka”... Moderne televizije su zaključile da to njima ne može da se desi pa su takve i slične telope „bacile na đubrište istorije”. Zato kada, kao u petak 28. februara u 19.30, tokom emitovanja „Slatkih muka”, dva puta pukne i prekine se serija, gledaoce dočeka „prazan” ekran. Nema više najavljivačica programa, nema ni telopa, nema izvinjenja, ali ipak ima grešaka!

Džabe su Mića Orlović, Helga Vlahović, Oliver Mlakar i Ljubo Jelčić 1973. u šou programu „Obraz uz obraz” pevali song Vojkana Borisavljevića „Imamo savet za roditelje, ne dajte decu u voditelje”. I dalje svi hrle u voditelje: i novinari i glumci i rijaliti zvezde... Zato nije ni čudo što imamo voditelje koji su uvereni da su bitniji od svojih sagovornika i da imaju pravo da budu nepristojni pa da dugo postavljaju pitanje i na kraju kažu gostu „odgovorite mi u jednoj rečenici”! Ako su „uboli” pravi podatak iz biografije sagovornika (što je za očekivati) sa puno ponosa kažu „vidite kao sam se pripremio”, a onda kad omaše opravdavaju se sa „znači da imam pogrešan podatak”.

Od svih sorti voditelja ipak su najiritantniji oni koji za sebe veruju da su duhoviti i da im to daje za pravo da maltretiraju i gledaoce i one sa kojima razgovaraju.

Jedan od svežijih primera je prošlonedeljno izdanje telefonskog kviza „Prva te zova” u kojem takmičar odgovara na tri pitanja i ima šansu da osvoji novčanu nagradu.

Voditelj Ivan Milovanović je takmičarku iz Alibunara pitao da li ima nekog pored sebe sa kim prati emisiju i ona je odgovorila: „Tu mi je sestra”. To je kod voditelja stvorilo čudnu asocijaciju te je kao iz topa rekao: „Aha, vi ste kao Telma i Luiz”.

To je takmičarka, naravno oćutala, ne videvši ama baš nikakvu sličnost između junakinja poznatog američkog filma o dvema prijateljicama koje kreću na put, doživljavaju silovanje, izvršavaju ubistvo i beže pred policijom u Meksiko.

Ćutanje sa druge strane telefonske slušalice nije sprečilo voditelja da nastavi da insistira na svojoj dosetki o sličnosti između uloga koje su na velikom ekranu dočarale Đina Dejvis i Suzan Sarandon. Zato je upitao:

– Da li ste gledali taj film?

– Jesam, kaže učesnica kviza bez namere da prizna da postoji sličnost sa filmom.

Sve što na ekranu deluje ležerno i duhovito je rezultat iskustva i promišljanja. Kao što nema mnogo dobrih „lakih pisaca”, tako su retki i dobri „laki voditelji”.