Da li je sprečen puč na saudijskom dvoru

Tananu ravnotežu moći na saudijskom dvoru prodrmao je novi potres: princ prestolonaslednik Muhamed bin Salman uhapsio je troje visokih članova vladarske porodice, uključujući i kraljevog brata, to jest svog strica, Ahmeda bin Abdulaziza, kao i svog brata od drugog strica i čoveka koji je do pre tri godine bio prvi u redu za preuzimanje prestola, Muhameda bin Najefa. Obojica su, prema saznanjima agencije Blumberg, optuženi za veleizdaju.

U zatvor je, otkriva „Njujork tajms”, sproveden i mlađi brat Muhameda bin Najefa, Navaf. Kakav je tačno njegov greh sem, verovatno, bliskosti s bratom, nije jasno.

Dvor u Rijadu još se nije oglasio nikakvim komentarom ni objašnjenjem, pa čak ni potvrdom toga da su saznanja ova dva američka medija i „Volstrit džornala”, koji je prvi izvestio da se u saudijskoj dinastiji dogodila nova čistka, tačna. Vest ipak zvuči autentično jer niti su sporovi među neprebrojnim saudijskim prinčevima bili retkost tokom istorije niti je razdor između sadašnjeg prestolonaslednika i njegovih navodno uhapšenih rođaka novost.

Muhamed bin Najef je 2017. godine smenjen kao prestolonaslednik i lišen svoje dotad ogromne moći prvog čoveka bezbednosnog aparata u jednoj autoritarnoj monarhiji s vladarem u poznoj dobi. Praktično, zbačen je pre nego što je stigao da okusi kako to izgleda i formalno sesti na tron. Odonda mu je, kako se priča, mada ni za to dokaza nema, ograničeno i kretanje ili je čak i u kućnom pritvoru, tako da je, umesto kraljem, postao zatvorenikom. U njegovu ogorčenost je teško sumnjati.

Ahmed bin Abdulaziz je, pak, bio među retkima koji su u dinastičkom savetu 2017. godine otvoreno glasali protiv nagle odluke njegovog brata, kralja Salmana, da svog sina Muhameda proglasi za prestolonaslednika. Pre nešto manje od dve godine je budućem vladaru stao na žulj i kada je u Londonu, suočivši se s ljudima koji su protestovali zbog rata u Jemenu, među čijim je kolovođama Muhamed bin Salman, poručio da za krvoproliće u južnom saudijskom susedu ne treba kriviti čitavu porodicu nego isključivo kralja i prestolonaslednika. Kasnije je tvrdio da su te njegove reči, zabeležene i na jednom snimku, istrgnute iz konteksta, ali mu bratanac to sigurno nije zaboravio.

I bez glasina, upravo iz tog vremena, o tome da Ahmed bin Abdulaziz kuje zaveru da ga smeni, Muhamed bin Salman nije mogao smetnuti s uma ni to da je njegov stric jedan od poslednjih još živih sinova osnivača dinastije i da mu to, povrh znatnog ličnog ugleda koji je sebi izgradio, daje i dodatni autoritet u nepotističkom svetu dvora u Rijadu.

Nagađalo se, štaviše, da bi Ahmed bin Abdulaziz možda pokušao da smeni prestolonaslednika i zatraži tron za sebe, barem kao prelazno rešenje, budući da je i on u ozbiljnim godinama. Zbog svega toga, navodno je i njega Muhamed bin Salman još mnogo pre zvaničnog hapšenja stavio u kućni pritvor.

Ahmed bin Abdulaziz i Muhamed bin Najef možda i nisu, kako im se navodno stavlja na teret, bili deo urote da se prestolonaslednik svrgne. Ali, imali su toliko malo razloga da ga vole da nije nerazumljivo ako ih je on osećao kao opasnost za sebe i stoga odlučio da ih i preventivno ukloni s puta kako ne bi, u nekom trenutku zbilja sabirajući oko sebe druge nezadovoljnike na dvoru, narasli do razmera velike prepreke.

Za Muhameda bin Salmana je neugodna i ta činjenica da obojica tih potencijalnih takmaca imaju dobre veze na Zapadu dok je on umnogome otpao od njegove milosti, malo zbog rata u Jemenu, još više zbog skandala oko ubistva novinara Džamala Hašogija, što mu se takođe pripisuje, ponajmanje zbog gušenja bilo kakvog oblika neslaganja ne samo uglednika nego i običnih Saudijaca s njim.

Ni delimično jačanje prava žena u strogo konzervativnoj saudijskoj monarhiji nije mu, ipak, pribavilo dovoljno poena da bi izbegao kritike zbog progona političkih protivnika i civilnih žrtava saudijske vojne intervencije u Jemenu.

Na Zapadu, jedini koji ga, čini se, istinski voli jeste američki predsednik Donald Tramp, uz svog zeta Džareda Kušnera, s kojim je Muhamed bin Salman, prema saznanjima američkih i bliskoistočnih medija, i u ličnim prijateljskim odnosima. Za Trampa i njegove ljude, saudijski prestolonaslednik je dobar poslovni i politički partner, gospodar ogromnih rezervi nafte, saveznik u potiskivanju uticaja Irana i otopljavanju odnosa arapskog sveta prema Izraelu.

S ponešto uzdrmanom podrškom iz inostranstva i privredom poljuljanom padom cene nafte, saudijski prestolonaslednik mora da drži pod kontrolom one koji bi njegove nevolje mogli iskoristiti da ga odvoje od trona koji je iz senke, umesto svog ostarelog i, kako se tvrdi, slabim zdravljem pogođenog oca, već zauzeo.